Mladi u Svrljigu čuvaju tradiciju folklorom i sećanjem na svoje pretke [video]

Obučeni u autentične narodne nošnje koje su prikupljali od svojih baka i deka, desetak tinejdžera iz Svrljiga, često se okupljaju, trudeći se da očuvaju nasleđe ovog kraja. Dok izvode igre i pesme svojstvene ovom kraju, mladi Svrljižani održavaju kult predaka, ali i užvaju u nesvakidašnjoj zabavi.

Iako, na prvi pogled, nema razlike između ovih mladih ljudi i njihovih vršnjaka, pravi je kuriozitet videti tinejdžere koji umeju da sviraju gajde i frule, drže zdravice ili zapevaju stare obredne pesme.

Filip Savić iz Svrljiga okupio je istomišljenike koji bi da od zaborava otrgnu stare svrljiške pesme i igre. Osim što deli slične vrednosti sa prijateljima, ove mlade ljude spaja i muzikalnost, kao i želja da uče o sopstvenoj prošlosti.

Trenutno nemamo nikakvo registrovano društvo, ali smo u fazi pravljenja udruženja. Želimo da predstavimo izvorne igre i izvorne pesme. Radimo i rekonstrukcije, ali se trudimo da sačuvamo originalne nošnje od baba, prababa, čukunbaba – kaže Filip.

Svoj kraj još predstavljaju ne odstupajući od dijalekta, za koji kažu da je bogatsvo jednog kraja, pa u glas ističu kako su čak i na drugim prostorima uvek dosledni u jeziku, iako ih ne razumeju baš svuda.

Mi smo išli da budemo statisti na filmu Kralj Petar Prvi. Tad smo pričali svi na dijalektu, a jedan čovek iz Beograda iz produkcije nas nije ništa razumeo, pa sam ja morao da mu prevodim. Mislio je da je neki strani jezik, a ja sam mu rekao da je to srpski, ali da ga on ne zna – govori jedan od njih, braneći dijalekat.

Ova neformalna grupa okuplja se doslovce gde stigne, ali je Filipova kuća i njegov “etno kutak“ najčešća baza. Tamo oni vežbaju da igraju i sviraju, ali često i razgovaraju o običajima svog kraja.

Ističu kako je veoma važno znati šta koji običaj znači i iz čega je proistekao, pa se među njihovim temama nađu i koledarske i dodolske pesme, svadbeni i pogrebni običaji, a vrlo često i zdravice.

U periodu kada je Vuk Karadžić sakupljao narodne umotvorine, bilo je više savremenika sa kojima se o tome moglo govoriti. Danas, kada je modernizacija društva na momente dovela i do apatije mladih, pravo je osveženje sresti se sa mladim ljudima koji svoju tradiciju neguju upravo onako kako i treba, ljubavlju, pesmom i igrom.

O ovim mladim ljudima i njihovom entuzijazmu pogledajte u reportaži.