Bez romske pesme i muzičara bile su nezamislive niške kafane i saloni 20. veka. Pored starogradskih i romskih pesama nastalih od Italije do Španije, niški Romi su pisali i komponovali svoje pesme koje su govorile o teškom životu, ljubavi, ali i društvenim nedaćama vremena u kojim su živeli. 22 takve pesme u svojoj zbirci je sačuvao mladi niški muzičar i student Fakulteta umetnosti u Nišu Iva Bračić.
Od porodice Jašarević, Kurtić, pa do porodice Barčić, nema ko nije držao bar neki instrument, ili bar mikrofon u rukama tokom 20. veka. Kako kaže Barčić, mnogi od starih niških Roma su bili i osnivači Simfonijskog orkestra, a neki su čak svirali u kraljevom orkestru. U periodu između dva svetska rata, bilo je bezbroj muzičara – od onih sa violionom, preko tambaruša, do retkih harmonikaša i trubačkih „bandi“.
Romi su bili ti koji su činili da ljudi budu srećni. Svirali su po kafanama, ali su imali i salonske bendove. Neki su svirali u Simfonijskom orkestru, a veliki broj njih je svirao i u vojnom orkestru. Čak su za vreme Kraljevine SHS svirali i kao deo kraljevskog orkestra – kaže Barčić.
Dalmacija, Violica cigano, Santa Lućija, ali i Tiho noći i Ima dana bile su pesme koje su se najčešće svirale. Međutim, Barčić navodi da su Romi u trenucima muke stvarali i svoja dela. Jedna od najtužnijih romskih pesama je Phabol lampa (Gori lampa), nastala u za vreme Drugog svetskog rata u nacističkom logoru, smeštenom na Crvenom krstu.
Phabol lampa nastala je u niškom logoru… Kao što kaže i sam tekst “gori lampa, a nikome ne svetli”, pesma govori o mukama u zatočeništvu, o patnji logoraša – kaže Barčić.
Tek se završio Drugi svetski rat i pogrom Roma u Nišu, a onda je na njih „udarila“ Nišava, koja se izlila 1948. godine. Mnoga romska naselja, poput Čair male, bila su poplavljena, a Romi su se i protiv ovog „dušmanina“ borili pesmom.
Tada je, kaže Barčić, nastala pesma Nišavako phani (Nišavska voda).
Ipak, Barčić kaže da se današnje generacije Roma sve manje hvataju instrumenata i da sve češće trbuhom za kruhom beže u zemlje zapadne Evrope.
Barčić koji na Fakultetu umetnosti u Nišu studira klarinet i svira saksofon u različitim bendovima, poput Very Naiss, krenuo je u misiju očuvanja romske muzike. Zbog toga je objavio zbirku pesama Romske izvorne i stare pesme iz Niša i Srbije, u kojoj se nalaze 22 pesme. Među njima su i ona nastala u logoru, kao i ona vezana za poplavu u Nišu.
Imao sam veliku potrebu da zapišem i otmem od zaborava, bar pesme koje ja znam i koje sam saznao, koje sam naučio od moje porodice, ali i drugih muzičara. Išao sam na teren. Razgovarao sam i sa starijim meštanima i sa starijim muzičarima – navodi Barčić.
On dodaje da je ovo tek početak i da će se i dalje truditi da očuva romsku kulturu što kroz prikupljanje starih kompozicija, što kroz komponovanje novih pesama.
Inače, Barčićevu zbirku koju je objavio Grad Niš, svi zainteresovani mogu da naruče preko mejla iva-barcic@hotmail.com, a primerak će dobiti besplatno.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0