U Nišu bivši nastavnik prekinuo štrajk glađu

Viši sud u Nišu, nakon jednodnevnog štrajka glađu bivšeg nastavnika Osnovne škole „Sveti Sava“ Živadina Disića, doneo je rešenje kojim je njegov zahtev za oslobađanje od sudskih taksi odbijen, ali uz mogućnost žalbe. Pošto u pretjodnom rešenju Disić nije imao mogućnost žalbe, ova izmena je za njega bila dovoljan razlog da prekine svoj protest.

Disić, koji je nadležne u Osnovnoj školi „Sveti Sava“ tužio za mobing nije dobio spor, pa mu je ostalo da plati sudske takse ukupno 275.000 dinara. Pošto je, kako kaže, socijalni slučaj, po zakonu ne bi trebalo uopšte da plaća ove takse. Kako je Sud, objašnjava, po njegovoj molbi doneo rešenje da može da plati takse na rate, a nije mu ostavio mogućnost da se žali na ovu odluku, počeo je štrajk glađu.

Objašnjava da nikada nije tražio da takse plaća na rate, već je, kako je i naveo u molbi, tražio da bude oslobođen ovog nameta, jer prima socijalnu pomoć i ima nekretninu pod hipotekom. Dokaze o ovakvom materijalnom stanju je, kako piše u njegovoj molbi, i dostavio Sudu. Sudskim rešenjem od 21. januara mu je odobreno da može da plati takse na 6 rata, da sudija konstatuje njegov socijalni status i da ovakva isplata neće ugroziti njegovu egzistenciju.

Ovim rešenjem, navodi, nije mu ostavljeno pravo da se žali, zbog čega se odlučio da izađe ispred Suda i izrazi svoje nezadovoljstvo zbog ovakvog nezakonitog rešenja.

Međutim, pošto ga je, kaže, predsenik Višeg suda pozvao jutros i objasnio mu da je doneto novo rešenje po kome ima pravo da se žali drugostepenom organu na odluku ovog suda, od štrajka je odustao.

Sad je doneto rešenje kojim imam pravo žalbe. Ono staro rešenje je bilo nezakonito zbog toga što mi onemogućava pravo žalbe, a bilo je uvredljivo zbog toga što se na početku priča o tome da sam ja tražio da plaćam taksu na rate, a ustvari nema govora. U dva moja zahteva je isključivo oslobađanje. I na 100 rata da mi daju ne mogu da plaćam – kaže Disić.

Ovo je potvređeno i u Višem sudu, gde je rečeno da je takvo rešenje doneto još 31. januara, ali da verovatno nije još stiglo do Disića.

Doneto je rešenje kojim je njegova molba da se oslobodi plaćanja sudskih taksi odbijenja. To je rešenje od 31. 1. 2019. Protiv tog rešenja ima pravo žalbe u roku od 15 dana od prijema rešenja. O žalbi odlučuje Apelacioni sud u Nišu. Moguće je da on nije bio upoznat da to rešenje doneto – navedeno je iz Višeg suda.

Međutim, Disić sada traži „odgovornost sudije“ koja je donela rešenje po kome on nije imao pravo žalbe. Smatra i da je opštepoznata stvar da socijalni slučajevi ne plaćaju sudske takse, te da je sudija to morala da zna.

Ali iz ovoga vidim da je to sada sve jasno, mada je bilo jasno, ali neko nije želeo da mu bude jasno, očigledno. Bilo je jasno svakome jasno i laiku – neko ko je socijalni slučaj ne plaća sudske takse, zato je smišljen taj Član 10. Zakona o sudskim taksama. On je potpuno jasan, i to svi ljudi znaju. Zato tražim odgovornost sudije jer mislim da je to napisala tendenciozno. Da jednostavno svesno to tako uradila, nemoguće da ne zna. Uostalom kad ne znamo pa pogrešimo treba da snosimo odgovornost – navodi Disić.

Disić je juče ceo dan proveo ispred Suda, tražeći zakonito rešenje o plaćanju sudskih taksi, odbijajući da jede i ističući transparente „Stop nepravdi u Palati pravde“ i „Štrajk glađu“.

Podsetimo, nekadašnji nastavnik istorije u Osnovnoj školi „Sveti Sava“ i ranije je štrajkovao glađu i ispred Vlade Srbije zbog, kako je kazao, nezakonitog oduzimanja licence i nekažnjavanja krivaca za to što je otpušten iz škole nakon sukoba sa kolegom pre četiri godine, čak i nakon što je sudski dokazano da on nije bio nasilan. U presudi iz marta 2016, koju je kasnije, prema Disićevim rečima, potvrdio i Apelacioni sud, navodi se i da je zapravo drugi nastavnik koji je bio učesnik konflikta, Disića telom pokušao da pribije uz vrata i da mu je rukom zakačio naočare.