Povodom Međunarodnog dana žena, profesorka i aktivistikinja iz Niša Nevena Petrušić poručila je da jednom stečena prava, poput onog da žena sama odlučuje o rađanju dece ili abortusu, ipak mogu biti ugrožena. Podseća da je u Srbiji to pravo na neki način ograničeno pre više od 20 godina, kada je promenjen zakon, a danas na to utiču izjave zvaničnika i konzervativne snage.
Gostujući u emisiji „15 minuta“ profesorka Pravnog fakulteta podsetila je da žene imaju iste zahteve kao i pre više od jednog veka, kada je 8. mart počeo da se obeležava – bolje plate, uslove rada, bolji život za svoju decu.
Međutim, podsetila je i na to da nikada ne treba da prestane borba ni za već stečena prava, osvrćući se na slučaj „ljubičastih kecelja“, kada su aktivistkinje okačile kecelje na spomenike znamenitim muškarcima u Beogradu. Na spomenik Patrijarha Pavla, bila je okačena kecelja sa porukom „Abortus je žensko pravo“, što su mnogi zvaničnici osudili.
Znamo kakav je stav crkve prema abortusu, ali takođe i da je to jedno neotuđivo žensko pravo – pravo da odlučuje o svom telu. Prema tome, to je bio jedan način da se ukaže da to pravo koje su imale naše majke može biti u vremenima kada imate jedan pokret iza koga stoje ne tako slabe snage društvene – pokret konzervativni – repatrijarhalizacija, retradicionalizacija, da to pravo koje su imale majke današnjih mladih žena, pa i njihove bake, može biti ugroženo. Ono što su nekad stečena prava, ne treba misliti da su to zauvek osvojena prava. Uvek postoji opasnost da se stvari vrate unazad – rekla je Petrušićeva.
Na pitanje šta ženama poručuje prošlogodišnja izjava predsenika Srbije Aleksandra Vučića vezana za populacionu politiku – da ženama treba pustiti da čuju otkucaje srca pre nego se odluče na abortus, Petrušićeva ističe da ni na koji način ne treba da se utiče ni na jednu ženu po pitanju odluke koja je isključivo njena.
Zaista ne bih volela da bilo šta što je u funkciji okrivljavanja žena, na neki način, stavljanja nekakve dileme pa čak i društvene, da li treba da odlučuje o sopstvenom životu i da li se ona kada odluči da pribegne abortusu zapravo opredeljuje za nešto što neki tretiraju na ovaj način, zaista to ne bi bilo dobro. Niti otkucaji srca, niti bilo šta – dodala je.
Profesorka Petrušić je podsetila da je 1995. zakonom u Srbiji čak i ograničeno pod kojim uslovima žene mogu da abortiraju.
O aktuelnoj situaciji u Srbiji što se tiče prava i položaja žena, nasilju prema ženama i povezanim temama, pogledajte više u emisiji „15 minuta“.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
da ima vise of 400 slova mogao bih knogo detaljnije.
„A gde je pecat“
U Skandinaviji koja je poznata po jednakosti mogucnosti za oba pola paradoks je da zene sve vise rade „zenske“ poslove a muskarci „muske“ i pored mogucnosti da svako radi koji god posao im se svidja
Kad se uklone drustvene nejdnakosti, izbor posla postaje funkcija iskljucivo bioloske nejednakosti (koja je nepromenjiva).
deo1
deo 2
Postoji ogromna ralika izmedju jednakost mogucnosti i jednakost rezultata.
Jendakost mogucnosti je neotudjivo pravo svakog. Jednakost rezultate (is tih mogucnosti) znaci da svi treba da budemo jednaki svuda a to je jednostavno nemoguce (uvek ce biti boljih ili losijih majstora, doktora, ucitelja…)
i jos da dodam za pravo na abortus…. deo 3
… deo 3
pravo na abortus je ograniceno pravom na zivot.
Ako je ustanovljeno u kom momentu fetus postaje osoba, abortus nakon toga postaje zlocin protiv zivota. Sta je prece pravo: abortus ili zastita od ubistva?
A o pravu oca naravno ni reci.
Kntracepcija daje pravo na ne-trudnocu oboma roditeljima, nakon zaceca nije bas sve tako crno-belo kao sto prfesorka kaze.
Profesorka, sedite, 1
@Meda: „u kom momentu fetus postaje osoba?“
Ovo je pravo pitanje? Novi život je stvoren onog trenutka kada se spoje spermatozoid i ženska jajna ćelija. Od tog trenutka se zna da li će čovek imati plave oči, visoko čelo ili prćast nos. Genetski je čovek definisan 100% u toj milisekundi. Od trenutka oplodnje počinje proces razvoja čoveka gde je rođenje samo nova faza u neprekidnom procesu razvoja.
Neće ne brinite
„…poput onog da žena sama odlučuje o rađanju dece ili abortusu“
Da li se možda nešto pita i onaj ko je učestvovao pravljenju dece ili je to ekskluzivno pravo žena? Da li su možda ugrožena prava muškaraca da odlučuju o rađanju svoje dece? Ko ima veće pravo, „roditelj 1“ ili „roditelj 2“?
ne pita se muskarac nego samo zena. zasto/ zato sto ona nosi dete u sebi 8 meseci. ne on. tako da zalim slucaj.
Slusajuci sta govori, a imajuci u vidu cime se sve bavila ova zena, nije ni cudo sto nam je kako nam je. Pogresna osoba, u svakom smislu. Jedna od nekoliko hiljada nekompetentnih, na nekim zamisljenim funkcijama za uhlebljavanje politickih simpatizera.
Za šta li si ti kompetentan da mi je znati…
Dal me zezate, ili je stvarno profesorka?
Profesorka na Pravnom fakultetu, bivša Dekanica istog, formirala telo Poverenika 2010… A čime si ti doprineo ovoj zemlji?