Pritisci na „Južne vesti“, ali ne i na televizije u vlasništvu Gašićevog sina

Analizirajući dokumente Poreske uprave koje su dobile Južne vesti, CINS je došao do zaključka da je na ovaj lokalni mediji vršen pritisak. Za razliku od udara poreskih inspektora na Južne vesti, niške televizije koje su u vlasništvu sina Bratislava Gašića direktora BIA do 2018. nisu kontrolisane.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) u novom istraživanju podseća da su od 2013. do 2017. godine poreski inspektori tri puta proveravali poslovnu dokumentaciju i da li se na računarima koriste legalni programi u Južnim vestima. Nepravilnosti nikada nije bilo, ali su usledile nove kontrole – početkom februara 2018. inspekcija je počela da kontroliše obračunavanje i plaćanje poreza i doprinosa.

Inspektor je tražio da se izvuku svi ugovori koje imamo sa međunarodnim organizacijama, poput OEBS-a, Evropske unije i slično i onda je sa tim dokumentima obilazio neke partnere i mahao im predstavljajući nas kao špijune i strane plaćenike – prepričao je Vitomir Ognjanović, direktor Južnih vesti, susrete sa inspekcijom.

Poslovni partneri, iako uplašeni, nisu se povukli.

Inspektori su proveravali rad Južnih vesti od osnivanja – 9 godina postojanja ovog medija, a prema analizi CINS-a toliko dug period kontrole nije obuhvaćen ni u jednom drugom niškom mediju. CINS piše da je poreska inspekcija najduže proveravala Nišku televiziju pred privatizaciju – ispitivali su njihovo 4-godišnje poslovanje.

Od januara 2012. do februara 2018. godine u Nišavskom okrugu su pored Južnih vesti kontrolisane televizije Belle Amie, K::CN, Niška televizija, nekadašnja RTV Zona kao i Narodne novine – a najveći broj kontrola (4) bilo je u Južnim vestima i Kopernikusu. Belle Amie je kontrolisan tri puta, a Narodne novine samo jednom.

Ključno je što je RTV Zonu do 2013. godine, kada je prestala da postoji, inspekcija posetila jednom. Međutim, kada je njeno mesto 2014. zauzela televizija Zona plus u vlasništvu Vladana Gašića, sina direktora Bezbednosno informativne agencije Bratislava Gašića, pa sve do početka 2018. ovu televiziju poreski inspektori nijednom nisu kontrolisali.

Istraživanje je pokazalo i da se slično dogodilo sa Niškom televizijom – pre privatizacije je kontrolisana dva puta, a nakon što je 2015. godine kupio konzorcijum na čelu sa Slađanom Ostojić, direktorkom i glavnom urednicom Gašićeve Zone plus, pa sve do početka 2018. – poreska kontrola prestaje i u ovoj televiziji.

Svaka situacija u kojoj je primetno da su preduzeća koja se bave istom delatnošću i koja rade na istom području kontrolisana u različitom obimu i u različitoj učestalosti opravdano pobuđuje sumnju da država ne postupa prema svima jednako – objašnjava za CINS Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.

CINS se bavio i nejasnim kriterijumima kontrole – upoređujući prihode medija došli su do zaključka da su Južne vesti za 4 godine, uz RTV Zona, imale najmanje prihode od svih, a da su opet najviše kontrolisane.

Poreski službenici su podjednako, odnosno po četiri puta, bili u Južnim vestima i televiziji K::CN. Međutim, prihodi ova dva medija nisu uporedivi. U četvorogodišnjem periodu ukupni prihodi Južnih vesti, odnosno njihovog vlasnika – firme Simplicity, iznosili su 114,7 miliona dinara. Za to vreme, Kopernikus cable network, koja emituje K::CN, je prihodovao više od 1,9 milijardi dinara, odnosno 16 puta više – piše u istraživanju.

Podsećaju da je vlasnik televizije K::CN Zvezdan Milovanović, poverenik Srpske napredne stranke za Niš, inače brat Srđana Milovanovića, koji je krajem 2018. kupio dve televizije sa nacionalnom frekvencijom – O2 i Prvu.

Nenadić je naveo da je važno da Poreska uprava obavesti javnost na osnovu kojih objektivnih kriterijuma je vršila kontrolu u pojedinim niškim medijima, kako bi se sumnje otklonile.

Šesnaest puta veći promet Kopernikusa od osnivača Južnih vesti ne znači da je Poreska uprava trebalo da poseti osnivača K::CN 16 puta češće. Mogli su i jedni i drugi biti podvrgnuti istom broju kontrola. Međutim, u tom slučaju bi razumno bilo očekivati da su u istom obimu kontrolama bili obuhvaćeni i drugi mediji, koji su po finansijskoj snazi negde između ova dva – pojasnio je Nenadić.

Ipak, pitanja novinara CINS-a o tome ostala su bez odgovora, jer iz Poreske uprave nisu odgovorili.

Da je njihov rad netransparentan pokazuju i time što je dokumentaciju koju je CINS analizirao, novinar Južnih vesti dobio je tek nakon žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja. Novinar CINS-a je po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja i sam tražio zapisnike o poreskim kontrolama najznačajnijih nacionalnih medija, ali je Poreska taj zahtev odbila i Poverenik još odlučuje po žalbi na tu odluku.

Iz CINS-a navode da zbog nedostavljanja dokumentacije i odbijanja Poreske da odgovori na pitanja, nije moguće utvrditi da li se slična praksa pojavljuje i kod medija koji imaju najveći uticaj na građane.