Najveći ekološki problemi Balkana: Prljavi kopovi i uništavanje reka

Srbija u oblasti zaštite životne sredine zaostaje za razvijenim evropskim zemljama – čak 25 godina, izjavio je ove jeseni resorni ministar Goran Trivan.

To ipak nije bilo dovoljno da sam ministar prisustvuje regionalnom ekološkom panelu, koji u nazivu ima i njegovu titulu – Ministarski panel o ekološkim i klimatskim problemima na Zapadnom Balkanu, koji se održava u Skoplju.

„Ministra će u Skoplju predstavljati njegov pomoćnik“, rekli su u Ministarstvu zaštite životne sredine za BBC na srpskom.

Da regionalno sastajanje ministara ne bi trebalo da bude samo prilika za prijatno okupljanje kolega, pokazuju brojni ekološki problemi na celokupnom Balkanu.

„Sve bivše zemlje Jugoslavije imale su gotovo isti industrijski sistem od kojeg su krenule. Tako su i njihovi sadašnji ekološki problemi slični“, objašnjava za BBC Zvezdan Kalamar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).

„Najveći problem su stare termoelektrane, koje su zastarele i koje su zato najveći zagađivači.

„Nalaze se širom Balkana – od Kostolca u Srbiji, preko Tuzle i Kaknja u Bosni do kopova u Prištini.“

Teški i „laki“ zagađivači

Emisije sumpor-dioksida, azot-oksida i lebdećih čestica koje dolaze iz srpskih elektrana na ugalj mogu biti uzročnik 2.100 prevremenih smrti svake godine, i dovode do zdravstvenih troškova od 1,8 do 5 milijardi evra, procene su Udruženja za zdravlje i životnu sredinu (HEAL).

Zvezdan Kalamar iz CEKOR-a navodi šest najvećih zagađivača na Balkanu:

• stare termoelektrane koje nisu obnovljene (najviše u Srbiji, BiH i na Kosovu)
• alumunijumski kombinati i zastareli industrijski kapaciteti u Crnoj Gori
• čelična industija u Makedoniji
• ilegalna seča drva i trovina preko granica (u celom regionu)
• odlaganje industrijskog otpada
• insistiranje na izgradnji malih hidroelektrana, koje prete da unište reke i male slivove

Mada Srbija čak 70 odsto struje dobija od uglja, termoelektrane koje ga proizvode su ubedljivo najvežći zagađivači u zemlji.

Istraživanje Fondacije „Mreža za promene jugoistočne Evrope“ pokazuje da do 2023. mora da se obnovi ili zatvori čak 13 termoelektrana – po jedna u Hrvatskoj i Crnoj Gori, čak pet na Kosovu, dve u Makedoniji i četiri bloka u Srbiji.

Dokle ćemo živeti sa opasnim otpadom u našem dvorištu

Kako su Belocrkvani oterali opasni otpad

Kalamar kaže da industrijski sistem koji je danas veliki zagađivač, to nije bio pre pola veka.

„Kada su se gradili, tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, ti kopovi su bili kvalitetni i uspešni.

„Problem je što se, zbog nedostatka novca, vremenom nije ulagalo u njihovu obnovu i regulisanje zagađenja.“

Globalno, ali i balkansko zagrevanje: Koliko će nam biti toplije

Ministri sa Balkana, barem oni koji su pristustvovali prethodnoj regionalnoj konferenciji, usvojili su letos prilično alarmantno istraživanje, koje je sprovela krovna organizacija Veće za regionalnu saradnju (RCC).

Na čitavoj teritoriji Zapadnog Balkana će u skoroj budućnosti doći do porasta temperature za 1-2 stepena Celzijusa, koja će neminovno nastaviti da raste za 1,7 do 4,0 stepena – rezulati su ove studije, u kojoj se dodaje:

„Do kraja veka bi porast temperature na području Zapadnog Balkana mogao biti alarmantan, budući da može premašiti pet Celzijusovih stepeni, u zavisnosti od rezultata globalnih nastojanja da se smanji emisija gasova i efekat staklene bašte.“

Pet stvari koje smo saznali iz izveštaja o klimatskim promenama

Globalno zagrevanje: Novi limit – stepen i po

Najteže posledice će, kako se navodi u studiji, osetiti:

1. poljoprivreda – gde može da dođe do smanjenja kvaliteta hrane, erozije i degradacije zemljišta
2. šumarstvo – gde postoji visok rizik od rasprostranjenog propadanja šuma, iščezavanja postojećih vrsta
3. vodni resursi – zbog manjka vode za piće
4. zdravlje ljudi – gde može da doće do učestalijih toplotnih udara i prodora novih vektorskih zaraznih bolesti

Velike štete malih hidroelektrana

Ovo leto je obeležio pravi talas građanske neposlušnosti kada je u pitanju izgradnja malih hidroelektrana širom Srbije.

Dr Predrag Simonović sa Biološkog fakulteta u Beogradu upozorio je za BBC na srpskom da bi rečni svet potencijalnom izgradnjom mini-hidroelektrana (MHE) mogao da bude ozbiljno ugrožen.

„Pastrmski fond Srbije je jedan od najvećih u svetu po posebnosti, a radi se upravo o pastrmkama malih planinskih reka na kojima se planiraju MHE“, kaže Simonović.

„Male hidroelektrane ne zagađuju okolinu, one je potpuno uništavaju“, rekao je za BBC Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, dr Ratko Ristić.

„Takvi negativni efekti su uočeni svuda u svetu, a ko ne veruje, može da ode do Jošaničke reke, koja je uništena sa osam uzastopnih MHE“, rekao je Ristić.

Male centrale na vodi masovno se grade i u Crnoj Gori i Bosni.