Zagađenje vazduha: Šta udišemo

Građane sedam gradova u Srbiji dočekao je ponedeljak sa temperaturama iznad proseka za ovo doba godine, ali i sa natprosečnom zagađenošću vazduha.

Niš i Valjevo nedelju su započeli kao gradovi sa najlošijim kvalitetom vazduha u Srbiji, saopšila je Agencija za zaštitu životne sredine.

Sagorevanje ogreva u pećima, rad motora automobila i industrijskih postrojenja doprineli su izuzetno povišenim vrednostima takozvanih suspendovanih čestica i teških metala.

Suspendovane čestice se sastoje od dima, čađa, prašine, soli, kiselina i metala, a u protekla 24 sata, njihova prosečna vrednost, kao i prisustvo teških metala u Valjevu i Nišu iznosila je 184 i 154 mikrograma po metru kubnom vazduha.

Prosečna vrednost ne bi trebalo da prelazi 50 mikrograma po metru kubnom.

Ne postoji „najzagađeniji grad“

Povišene vrednosti početkom nedelje izmerene su i u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Smederevu i Boru.

Ipak, u Agenciji za zaštitu životne sredine kažu da je se na osnovu dnevnih merenja ne može odrediti koji grad je najzagađeniji.

„Ne postoji kriterijum za najzagađeniji grad, već se prema zakonskim odredbama vrši ocenjivanje kvaliteta vazduha“, kaže za BBC na srpskom Milenko Jovanović direktor Odeljenja za kontrolu vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine.

Koji su najveći ekološki problemi Balkana

Prvi srpski „ekološki ustanak“ u Beloj Crkvi

On objašnjava da Agencija prati koncentracije sumpor-dioksida, azot-dioskida, ugljen-monoksida, prizemnog ozona i suspendovanih čestica, a na određenim lokacijama se prati i koncentracija teških metala čije su visoke vrednosti zabeležene u Valjevu i Nišu.

U teške metale spadaju:

• olovo

• arsen

• kadmijum

• nikl

Međutim, da bi se odredila koncentracija teških metala, potrebne su laboratorijske analize, tako da podaci nisu odmah dostupni.

Na sajtu Agencije moguće je u realnom vremenu pratiti rezultate automatskog monitoringa kvaliteta vazduha.

Kako se vrše merenja?

Ocena kvaliteta vazduha koje radi Agencija za zaštitu životne sredine radi se na nivou cele teritorije Srbije i vrši se analizom srednjih godišnjih vrednosti zagađujućih materija.

Uz srednje godišnje vrednosti, prate se prekoračenja dnevnih i satnih graničnih vrednosti pojedinih zagađivača, kao što je slučaj sa povećanim dnevnim vrednostima u Nišu i Valjevu.

Postoje tri kategorije kvaliteta vazduha:

• čist ili neznatno zagađen,

• zagađen

• prekomerno zagađen vazduh prema prekoračenjima graničnih i tolerantnih vrednosti pomenutih polutanata

Iz Agencije kažu da je u novembru 2018. godine, prema preliminarnim podacima, prekoračenja dnevne granične vrednosti koncentracija suspendovanih čestica bilo u:

• Valjevu (26 dana)

• Kosjeriću (22 dana)

• Popovcu (16 dana)

• Smederevu (11 dana)

• Nišu (9 dana)

Ko su najveći zagađivači?

Povećane vrednosti u Nišu rezultat su početka sezone grejanja, rekli su lokalnim medijima zvaničnici Instituta za javno zdravlje u Nišu.

Višegodišnja ispitivanja kvaliteta vazduha u Nišu su pokazala da su koncentracije čađi i suspendovanih čestica uobičajeno povišene u sezoni loženja, objašnjavaju oni.

Šta za globalno zagrevanje znači 1,5?

Pet stvari koje smo saznali iz izveštaja o klimatskim promenama

„Kada se uz to zna da su zimi česti periodi stabilnog vremena sa niskim temperaturama, vremenom bez vetra i padavina zaključak je da tada dolazi do višednevnog povećanja koncentracija polutanata“, kaže Jovanović.

On dodaje da na loš kvalitet vazduha utiče i položaj grada u dolinama i kotlinama, kao što su Valjevo, Užice i Kosjerić.

Pored sezone grejanja, ovo su ostali zagađivači vazduha u Srbiji i na Balkanu:

• stare termoelektrane koje nisu obnovljene (najviše u Srbiji, Bosni i na Kosovu)
• alumunijumski kombinati i zastareli industrijski kapaciteti u Crnoj Gori
• čelična industrija u Makedoniji
• ilegalna seča drva i trovina preko granica (u celom regionu)
• odlaganje industrijskog otpada
• insistiranje na izgradnji malih hidroelektrana, koje prete da unište reke i male slivove

Izvor: CEKOR

Konferencija UN o klimatskim promenama

U ponedeljak je u Katovicama u Poljskoj otvorena Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. Smatra se da je ovaj skup najznačajniji još od Sporazuma o klimatskim promenama, potpisanog u Parizu 2015. godine.

Poslednje analize pokazale su da je emisija ugljen-dioksida ponovo porasla nakon što je četiri godine bila na istom nivou.

Kako bi se porast temperature zadržao na stopi od 1,5 stepena, potrebno je da se emisija štetnih gasova smanji za 45 odsto do 2030. godine.

Potrebna je „odlučna akcija u naredne dve godine koje su od suštinske važnosti za klimatske promene“, saopšteno je iz Ujedinjenih nacija.

Na konferenciji učestvuje i predsednica vlade Srbije Ana Brnabić.

Ona je poručila da, iako zaštita životne sredine nije bila na listi prioriteta Srbije, tek se sada pruža prilika da se uloži u oblasti poput ekologije i obnovljive izvore energije.

Kvalitet vazduha koji dišemo podseća da tu priliku ne smemo da propustimo.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk