Protesti u Francuskoj: Vlada ukida povećanje taksi na gorivo
Francuska vlada će ukinuti odluku o povećanju taksi na gorivo, zbog kojih u zemlji nedeljama traju nasilni protesti, objavio je francuski premijer Eduard Filip.
Velikih protesta i sukoba „žutih prsluka“ i policije bilo je u protekle tri nedelje u gotovo svim većim gradovima u Francuskoj.
Filip je naveo da se „bes građana mora čuti“ i da mere o povećanju taksi na gorivo neće biti uvedene pre konsultacija sa onima koje to najviše pogađa.
„Francuzi koji su obukli žute prsluke vole svoju zemlju, delimo sa njima te zajedničke vrednosti“, izjavio je Filip u televizijskom obraćanju i dodao da nasilje mora da prestane.
„Žuti prsluci“ protestuju zbog kontroverznog povećanja taksi na gorivo, ali su protesti prerasli u šire demonstracije protiv vlade.
Troje ljudi je poginulo od kako su protesti počeli i eskalirali u nasilje i vandalizam.
Demonstranti su dobili naziv „Žuti prsluci“ jer na protestima nose fluroscentne prsluke koje vozači moraju da poseduju u vozilima.
Pokret je narastao preko društvenih mreža i okuplja ljude širom političkog spektra.
Predsednik Emanuel Makron optužio je političke protivnike da iskorišćavaju pokret kako bi blokirali njegov program reformi.
Kako je vlada odgovorila na nasilje?
Francuski predsednik održao je u ponedeljak hitan sastanak službi bezbednosti.
Ministri su tada izjavili da uvođenje vanrednog stanja nije bila tema razgovora, iako nijedna opcija nije odbačena.
Makron je zbog krize otkazao put u Srbiju.
Liderka ekstremne desnice Marin le Pen izjavila je da će Makron biti prvi predsednik u poslednjih 50 godina koji je dao naređenje da snage bezbednosti pucaju na svoj narod.
Tokom demonstracija, prodaja je na nekim mestima pala za 20 do 40 odsto, dok su restorani izgubili 20 do 50 odsto prihoda, navodi francuski ministar privrede.
Ko su demonstranti?
Pokret „žutih prsluka“ nastao je kao protest protiv podizanja poreza na dizel – koji francuski vozači uglavnom koriste, a koji je dugo bio nešto niže oporezovan od ostalih vidova goriva.
Makron kaže da je njegova ideja bila zaštita životne sredine.
Pokret je kasnije prerastao u simbol bunta zbog čitavog niza problema – od marginalizacije ruralnih područja i visokih cena, do generalnog besa zbog ekonomske politike predsednika.
Demonstranti nemaju zvanične lidere i ljude okupljaju preko društvenih mreža – od anarhista sa krajnje levice do nacionalista sa krajnje desnice, uz mnogo umerenih između.
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0