Tragajući za odgovorom na pitanje kako je moguće da pesmu Solčence zahaja, koja je u Srbiji jedna od najpoznatijih slovenačkih narodnih pesama, u Sloveniji niko nije čuo, Nišlijka Ana Hofman, etnomuzikološkinja koja radi u Ljubljani, pokušava da sazna i kakav odnos ljudi danas imaju prema socijalističkoj prošlosti, a njeno istraživanje biće ekranizovano u dokumentarcu.
Pesmica uz koju su starije generacije učile notu sol, koja mnoge danas vraća u prošla vremena i koja im je bila jedna od retkih dodirnih tačaka sa slovenačkim jezikom – u Sloveniji je gotovo potpuno nepoznata.
Etnomuzikološkinja iz Niša Ana Hofman je to saznala kada je počela da radi u Ljubljani i kada je pevušeći Solčence zahaja nailazila na čudne poglede – niko nije znao šta to peva. To je zaintrigiralo zbog posla kojim se bavi i počela je da istražuje i pokuša da odgonetne ko je pesmu napisao i kako je moguće da je Slovencima potpuno nepoznata.
Istražuje još, te napominje da joj je svako novo saznanje dragoceno i u emisiji „15 minuta“ nije htela mnogo toga da otkrije, jer priprema dokumentarac koji bi trebalo da bude završen do kraja godine, a koji režira Nišlija Stefan Krasić. Ipak, ističe da je istražujući poreklo pesmice došla i do zanimljivih saznanja o socijalističkoj prošlosti.
Posvetila se i tome da odgonetne kakav je danas naš odnos prema njoj.
Ova pesma je bila okidač za neka razna mišljenja o toj prošlosti i to mi je bilo vrlo zanimljivo. Mišljenja su uglavnom podeljena. S jedne strane jedna vrlo nostalgičan odnos prema tome – eto kako je to bilo divno, mi smo učili na raznim jezicima, nismo bili tako uski kulturno, tad smo znali mnogo više i videli smo da nešto drugačije može da bude naše, što mislim da je u ovo vreme vrlo važna i emancipatorska poruka. Sa druge strane postoje ljudi koji smatraju da je to upravo dokaz za to da smo mi verovali da učimo nešto, a da je to zapravo bila potpuna laž, dokazuje nekako da je i ceo taj jugoslovenski projekat bio jedna velika šarena laža i ta neka iluzija se zapravo nekako raspršila ili propala – priča Hofman.
Tokom istraživanja i snimanja dokumentarnog filma boravila je u rodnom Nišu, Beogradu, Ljubljani i u Njujorku i od ljudi pokušala da sazna kakav je njihov pogled na socijalističku prošlost kroz ovu pesmicu. Sledi još par meseci snimanja i kaže da bi do kraja godine film mogao da bude gotov, a obećava da će moći da ga gledaju i njeni sugrađani.
Više o tome kako je počela da istražuje i odakle je krenula, šta je usput saznala, ali i da li će u filmu otkriti ime autora i čija je Solčence zahaja, pogledajte u emisiji „15 minuta“.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Dokumentarac o misterioznom poreklu jedne pesmice? Svaka čast kako nađoste sredstva za takav film, za naš trenutak ima mnogo relevantnijih tema…
Ti ocigledno nisi ucila tu pesmicu…a vidis mene bas interesuje da saznam istinu,jer kako vreme prolazi postajem sve vise svestan da smo samo mi ,Srbi na ovim prostorima jedini verovali u zajednicku buducnost.Pa se sve pitam da li nam je to urodjeno da smo glupi i naivni ili nam je nekako genijalno nametnuto…
И ја бих да истражујем и онда снимим филм о дубоком значењу и односу мухарика са песмом “На крај села жута кућа, ти-ти-ти….”. Ко би да финансира??
U prvom razredu osnove, tamo sredinom 80.tih, kada su nas i forsirali sa tom pesmom, su nas odveli u Divljane. Na vrhu one poljane iza borove šume, iznad bazena je bila i tada jedna skoro pa urušena žuta kuća. E tada sam verovao da je o toj kući reč 🙂
Bahato trošenje novca građana Niša na putovanja i snimanja filmova o nečemu što je krajnje bizarno i beskorisno.
Kakvo razocarenje čitajući komentare!!! Ko je rekao da se ovo istraživanje plaća novcem građana Niša? I koje su to teme koje su bitnije od vaspitanja,, obrazovanja i kulture? Bitno je samo da pišemo „duhovite“ komentare i mislimo da svi treba da se bavimo samo „bitnim“ temama, koje god one bile.