Leskovački malinari nezadovoljni otkupnom cenom, višnjari odustali od berbe

Iako su nadležni za otkupnu cenu maline najavljivali minimum od 150 dinara po kilogramu, u leskovačkom kraju je poljoprivrednici prodaju za 130 dinara za prvu klasu i 90 dinara za drugu. Proizvođači ističu da cenama nisu zadovoljni, a najlošije su prošli proizvođači višnje, jer je otkup u sred berbe, zbog lošeg kvaliteta, prekinut.

Da ni ovogodišnja cena maline ne može pokriti sve troškove, smatra Branislav Tasić iz Leskovca koji je pod malinama imao 16 ari zemlje.

Tri godine sam takoreći radio za džabe, zarada nula. Prošle godine je otkupna cena bila 90 dinara, što ne može da pokrije najosnovnije troškove, tako da sam tada odlučio da maline uništim. Ove godine nisam proizvodio, a i mnogi poljoprivrednici su odustali od uzgoja maline, zato je i otkupna cena sada malo viša – kaže Tasić.

Zbog malog broja malinara i lošijih prinosa, kaže Dalibor Cvetanović iz Poljoprivredne stručne službe Leskovca, otkupna cena pri kraju berbe je oko 145 dinara.

Kvalitet maline ove godine je na zadovoljavajućem nivou, ali prinos nije. Na prinos je najviše uticala prošlogodišnja niska otkupna cena, jer nakon berbe poljoprivredni proizvođači nisu sačuvali malinjake – kaže Cvetanović.

Inače, na teritoriji Jablaničkog okruga je pod malinom oko 400 hektara zemlje, a polovina je na teritoriji grada Leskovca.

Usred berbe prekinut otkup višnje

Iako je na početku otkupna cena višnje za prvu klasu bila 50 dinara po kilogramu, a za drugu 35 dinara, zbog lošeg kvaliteta, otkup je usred berbe prekinut. Poljoprivrednici kažu da su ogorčeni jer ih država ni na koji način ne štiti, a mnogi su, iz revolta, prekinuli berbu.

Grad koji je zahvatio delove Leskovca oštetio je plodove, te poljoprivrednici nisu mogli da je prodaju po višoj ceni.

Ja za te pare ne mogu da namirim sve obaveze koje imam. Dok platim berače, svakojake poreze državi, ne ostane mi ništa. Država nas ni na koji način nije zaštitila. Odustao sam od ovogodišnje berbe, višnje ću da iskoristim za svoje potrebe – kaže proizvođač višnje.

Da je otkup prekinut usred berbe potvrđuju i u Poljoprivrednoj stručnoj službi Leskovca.

Plodovi su bili oštećeni, kvalitet znatno lošiji u odnosu na prošlu godinu, te je otkup prekinut. Ni poljoprivrednici nisu želeli da beru zbog niske cene – kažu u PSSS.

Dodaju i da cenu diktira tržište i da oni ne mogu pomoći poljoprivrednicima u ovom slučaju, već da daju savete kako zaštiti voćnjake.

Pod višnjom je na teritoriji Jablaničkog okruga oko 1.600 hektara zemlje.

Priznata udruženja koja se bave proizvođačima kao „lek“ za muke voćara

Proizvođači u zemljama koje su članice Evropske unije ne bore se protiv ovakvih problema sami. Naime, kako pojašnjavaju u Evropskoj komisiji, svako se podstiče da se pridruži priznatoj organizaciji proizvođača.

EU zahteva od nadležnih da daju status POs (Producer Organisations) svakoj organizaciji koja ispunjava osnovne uslove: da bude volonterska, da doprinosi ispunjavanju ciljeva koje je postavila EU, kao i da je dokazala svoju korisnost uslugama koje pruža članovima.

Priznata POs može osnovati fond za finansiranje svog operativnog programa. Ovaj fond se finansira iz finansijskog doprinosa članova (ili same organizacije proizvođača) i finansijske pomoći EU. Kao opšte pravilo, finansijska pomoć EU je ograničena na 50% ukupnog operativnog fonda, ali u posebnim slučajevima može se povećati na 60% – navode u Evropskoj komisiji.

Jedan od osnovnih zadataka POs udruženja je upravo rešavanje problema sa kojim se stalno suočavaju oni koji uzgajaju višnje i maline na jugu Srbije – regulisanje cena. Pored toga, zadaci su i planiranje proizvodnje, poboljšanje kvaliteta proizvoda, povećanje komercijalne vrednosti proizvoda, promocija proizvoda, poštovanje mera zaštite životne sredine, kao i upravljanje kriznim situacijama.

U Evropi, u oblasti uzgoja voća i povrća prednjače mediteranske zemlje, posebno Italija, Španija i Francuska. Prema istraživanjima, osnivanje POs u ovim zemljama najviše je doprinelo poboljšanju veleprodaje.