„Investitorski urbanizam“ na Bulevaru Nemanjića – umesto zelenila, nove zgrade

Kao najlepše urbanizovan deo Niša, gotovo knjiški, gde prostor za stanovanje okružuju velike zelene povšine, mobilijari, tržni centri, vrtići i škole, stručnjaci ocenjuju Bulevar Nemanjića. Ipak, i ovaj deo grada pogodila je takozvana „investitorska urbanizacija“, pa su između postojećih zgrada počele da se prave nove višespratnice, a parcele za ove svrhe prodaje i Grad. Stanovnici Bulevara koji bi mogli da dobiju nove komšije ogorčeni su jer gube drveće, hladovinu, pogled, svetlost i parking prostor.

Stanovnici Bulevara od ulaza 34 do 38 su neposredno po saznanju da bi neko mogao da sagradi zgradu tik uz njihove izašli na protest. Smatraju da bi ovakva urbanizacija bila loša.

Loša je odluka da se u delu grada koji je urbanistički rešen pre 40 godina, sada prave neke izmene. Da se zeleni prostor koji dosta doprinosi mikroklimi sada izdaje za potrebe nečijeg profita. Kupio sam stan ovde pre 10 godina iz razloga što nisam hteo da kupujem u delovima gde se gradi zgrada do zgrade – kaže Dragan Stojanović.

Iako investitorski urbanizam nije uspeo da stigne do onih koji žive u blizini „bulevarske“ pijace, stanovnici zgrada bližih Domu zdravlja u ulazima 20, 20A i 24 doživeli su ovu sudbinu.

U maju je između njihovih zgrada počela da se gradi višespratnica. Komšije su pokušale da spreče gradnju, ali nisu uspele.

Ulaz 20A i ja kao upravnik te stambene zajednice prigovore smo ulagali gradskoj Komisiji za planove, ukazivali smo na nepravilnosti više puta, pisali smo i prigovor Gradskom veću pa smo podneli pritužbu Upravnom sudu koji je vratio na ponovno odlučivanje – kaže predsednik Stambene zajednice Dragan Petrović.

---

Struka: Bulevar najbolje što postoji u urbanizmu u Nišu

Stambeni Blokovi na Bulevaru Nemanjića građeni su sedamdesetih godina. Stručnjaci, među kojima je i poznati niški arhitekta Mihailo Medvedev, ocenjuju ovaj deo grada kao savršeno urbanistički rešen.

Na Bulevaru Nemanjića su najlepši kompleksi stanovanja i poslovnog prostora. Ne postoje nigde u Nišu, a nisam video ni u Beogradu, tako lepi kompleksi, iza Zone jedne, druge. To je divota jedna – zelenilo, igrališta, dečje ustanove, to je napravljeno maltene knjiški kao nešto najbolje što postoji u urbanizmu u Nišu – rekao je Medvedev.

Novu gradnju u ovom delu grada objasnio je pojmom – investitorski urbanizam.

Sve to je vezano sa sadašnjom politikom. Sad ubacuju sve i svašta. To se zove investitorski urbanizam – rekao je Medvedev.

Velika zgrada prošle godine je izgrađena i u međublokovskom prostoru na Vizantijskom bulevaru, u stambenom bloku preko puta TC Rode, koji je sagrađen osamdesetih godina, a Medvedev kao primer loše urbanizacije navodi i ogromnu zgradu koja je napravljena u bloku između Dušanove ulice i Nikole Pašića.

---

Po planskom dokumentu nema zelenih površina između zgrada

Predsednica Saveta stanara u jednoj od zgrada Radmila Filipović je nakod dopisa koji je slala gradskoj upravi u ime svih komšija, iz Sekretarijata za planiranje i izgradnju dobila odgovor da je po planskom dokumentu, ovaj prostor namenjen gustom stanovanju.

2012. donesen je Generalni urbanistički plan Medijane, koji je kasnije pretrpeo još nekoliko izmena.

Prostor na Bulevaru od pijace do kružnog toka kod „Tošić“ pumpe jeste namenjen gustom stanovanju, bez označenih zelenih površina, objašnjava direktor Zavoda za urbanizam Miroljub Stanković

Tim planom iz 2012. Bulevar je javni, a sve unutar bulevara je – ostalo. Nema gabarita, nema zgrada. Kad krenemo od Doma zdravlja do pijace prema Boško Buhi, to je sve jedna jedinstvena šrafura koja govori o stanovanju visoke gustine visokih zgrada, što je istina na terenu. I u tom planu se ne prepoznaje šta je zelenilo, šta je parking, a šta je zgrada unutar parcele – objašnjava Stanković.

Zato je gradnja u tim blokovima i moguća. Dve parcele između zgrada od broja 34 do 38, koje je Grad pokušao da proda marta prošle godine su, prema podacima iz Katastra, i dalje u vlasništvu Niša. Međutim, iz gradske uprave ne odgovaraju na pitanje da li je u planu da se ponovo pokuša prodaja.

---

Obližnje zgrade ipak dobijaju nove komšije

Kada je reč o višesoratnici koja se gradi između zgrada bližih Domu zdravlja, investitor je vlasnik parcele, kažu podaci iz Katastra, a on tvrdi da je bila privatna decenijama unazad.

Privatna je parcela, gradsko građevinsko zemljište, gde je isplanirano još pre desetak godina, nije Grad prodao da je bilo gradsko zelenilo, nego je bila privatna parcela unazad 30 godina, to znaju i stanari – rekao je investitor Dejan Miletić.

Iz Republičkog geodetskog zavoda su odbli da novinarki dostave istoriju ove parcele pa nije ustanovljeno da li je nekada bila u posedu Grada.

Iz gradske uprave su potvrdili da je ovaj investitor dobio građevinsku dozvolu, a da je uslov bilo i postojanje urbanističkog projekta. Taj projekat su stanari okolnih zgrada pokušali da ospore i na sudu, navodeći da se nova zgrada gradi preblizu njihovih. Ipak, nisu uspeli da spreče gradnju, a iz suda su tražili samo da Gradsko veće dostavi zapisnik sa sednice na kojoj su odlučivali po ovom pitanju.

Na parcelama preko puta „Tošić“ pumpe, koje je Grad prodao investitoru prošle godine, od proleća je takođe gradilište. Iz Sekretarijata za planiranje su kazali da investitor ima građevinsku dozvolu, ali da do 29. jula nije prijavio početak radova. Tu se gradi šestospratnica.

---

Iz Katastra ne dostavljaju dokumenta

Parcela na kojoj se nalazi stambeni blok od „bulevarske“ pijace do kružnog toka kod Doma zdravlja, 2017. godine urađena je parcelacija.

Novinarka je od Republičkog geodetskog zavoda (Katastra) tražila dokumenta iz ovog predmeta, ali ih iz ove službe, pozivajući se na razne odredbe Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja još nisu dostavili.

Zato je i dalje nepoznato da li su možda parcele namenjene investitorima, naknadno iscrtane.