„Bitka za južnu prugu“ – da se stanovništvo uključi u upravljanje parkovima prirode

Sićevačka i Jelašnička klisura, Stara i Suva planina, Radan i Jerma bogatstva su jugoistočne Srbije kojima se pak, smatraju ljudi iz Društva za zaštitu životne sredine Stara planina, ne upravlja kako treba. Glavna pritužba je što se lokalno stanovništvo ne uključuje u upravljanje, zbog čega su pokrenuli kampanju „Bitka za južnu prugu“, a u kojoj predlažu model Francuske.

Većinom parkova i rezervata upravlja Javno preduzeće Srbijašume koje je centraizovano i ima svoj koncept protiv koga je društvo Stara planina, kaže njegov predsednik Dragan Taškov.

Postojeća zaštita lokalnom stanovništvu ne donose nikakvu korist. Saradnje sa njima nema. Uprava parkova prirode i specijalnih rezervata prirode uglavnom je poverena Srbijašumama, koje kao centralizovano preduzeće imaju svoj koncept i protiv tog koncepta smo mi – priča Taškov.

Zato, ovo udruženje osmislilo je i prosledilo nadležnima kako postepeno uvoditi francuski model upravljanja parkovima prirode, kaže još jedan član Stare planine i docent na Fakultetu za primenjenu ekologiju „Futura“ Dušan Mijović, jer su zakjučili da je on najbolji.

Planska dokumentacija nema apsolutno nikakvu dodirnu tačku sa lokalnim stanovništvom. Kod nas se često smatra da država ako želi da uključi stanovništvo, to se okači na nekoj oglasnoj tabli i to ako neko vidi – video je. Francuski model upravljanja ne ostavlja slobodu tim selima ili mesnim zajednicama da li žele da se uključe ili ne – rekao je Mijović.

Svaki predsednik mesne zajednice dužan je, priča Mijović, da bude u savetu parka prirode i da dalje informiše ljude o tome šta se u njemu dešava. Zapravo, 51 % saveta čini lokalno stanovništvo. Na taj način ono kontroliše upravljanje, projekte i rad na zaštiti prirodnog dobra, a ne dolazi se u situaciju koja se često viđa ovde – da zainteresovani iskažu svoje mišljenje na javnoj raspravi, a to se ne uvaži.

Ovim modelom mi zagovaramo da lokalno stanovništvo dobije veću ulogu, da lokalno stanovništvo koje najbolje poznaje prilike i svoje snage i potencijale bude to koje će sprovoditi i prepoznavati projekte koji će njima poboljšati kvalitet života, koje će doprineti zaštiti. Takođe, želimo da to lokalno stanovništvo bude od strane upravljača pomognuto, koje bi bilo garant za projekte na koje lokalno stanovništvo aplicira – navodi Mijović.

Među brojnim pritužbama na trenutni način funkcionisanja parkova Mijović ubraja to što ne može ista struktura i da upravlja i da kontroliše rad, kao i manjak inspektora, s obzirom na to da je potrebno da bude jedan po opštini, a trenutno postoji jedan po okrugu.