Da često odustanu od konkursa za posao zbog svoje etničke pripadnosti, zbog čega je veliki broj nezaposlenih, kažu Romi koji žive u Leskovcu. Iako nemaju problema sa sistemskom diskriminacijom, jer imaju podršku lokalne samouprave, neretko bez posla ostanu kod privatnika.
U Leskovcu se svake godine organizuju 2 Sajma zapošljavanja, a Romi najčešće tamo posao ne traže jer, kako kaže Srećko Živković, “znaju” da neće biti primljeni.
S jedne strane ne postoji dovoljna zainteresovanost samih Roma, a sa druge strane imamo nezainteresovanost poslodavaca, naročito stranih kompanija, da angažuju Rome. Postoji strah od predrasuda jer oni misle da, samim tim što su Romi, neće biti primljeni – kaže Živković.
Kao jedan od načina “oslobađanja” od ovog straha jesu radionice i tribine koje organizuju u Domu kulture Roma u naselju Podvorce, gde se, kako kaže, trude da izađu u susret svima i pomognu im oko pronalaženja posla, dok poslodavcima poručuju da imaju više razumevanja za njihovu manjinu.
Pomažemo tako što organizujemo razgovore poslodavaca i potencijalnih radnika, zatim vršimo obuke, pomažemo oko pisanja radne biografije, simuliramo razgovor sa poslodavcem kako bi se oni pripremili i prevazišli strahove i predrasude – kaže Živković.
Dijana Amzić kaže da je nezaposlenost posledica nedovoljnog obrazovanja, a da njega nema jer Romi često nemaju podršku svojih porodica za školovanje. Ovime su, kaže, naročito pogođene žene koje ostaju kod kuće kako bi čuvale decu.
U našoj zajednici i dalje vlada pravilo da je muškarac glava porodice i tako mnoge žene ostaju bez mogućnosti da završe školu jer su udate, što onda znači da nemaju svoja primanja i da ne mogu da nađu posao. Nekima je to izbor, ali često oni koji žele da se obrazuju nemaju podršku porodice – kaže Amzićeva.
Dodaje i da se ovaj problem delimično može rešiti tako što će ljudi dolaziti u Školu za obrazovanje odraslih, uključiti se u proces obrazovanja, a u tom procesu uključiti i porodicu.
Preko 100 miliona dinara leskovačke romske porodice duguju za vodu, za struju je dug oko 2 miliona evra, 18 miliona dinara za odvoženje smeća i 22 miliona dinara za porez, kažu nadležni.
Iako su dugovanja prema lokalnom samoupravi velika, nadležni kažu da su tolerantni i da im izlaze u susret. Romi kažu da im se računi gomilaju jer teže dolaze do posla, te nemaju novac da račune plate, ali da nadležni imaju sluha iako probijaju rokove za plaćanje.
U Leskovcu posao nema više od 1.600 Roma, zbog čega se okreću socijalnoj pomoći, dok im je primarna delatnost trgovina.
Idu takozvanom linijom manjeg otpora, ne ulažu u obrazovanje, već se bave trgovinom sekundarnih sirovina jer to uvek unosan posao – navode nadlženi.
Problem nastaje onda kada posao “propadne” pa se okrenu socijalnim davanjima, a na tržištu rada nisu kompetentni jer nemaju druga poslovna iskustva.
Neorganizovanost i neuređenost naselja su takođe neki od problema, ali se radi na njihovom rešavanju. Kroz IPA programe Evropske unije u toku je priprema planskih dokumenata koji bi trebalo da reše problem prenaseljenosti i nelegalne gradnje.
Koordinatorka za romske politike Evropske komisije Marta Garsija Fidalgo rekla je danas u Leskovcu da se bliže upoznala sa problemima Roma koji ovde žive, te da će sa lokalnom samoupravom, ali i sa nevladinim sektorom ubuduće raditi na njihovom rešavanju.
Mi želimo da pokažemo da je nama zaista stalo do toga da uradimo nešto i da na tome radimo. Danas smo videli šta su neki glavni problemi, mi ćemo njih evidentirati i probati da uradimo nešto povodom toga – rekla je Fidalgo.
Nakon što se uradi potrebna planska dokumentacija, preko projekta “EU podrška inkluziji Roma – osnaživanje lokalnih zajednica za inkluziju Roma“, koji je počeo septembra 2018. godine, u planu su projekti koji će pomoći rešavanju ostalih problema romskih porodica.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0