Kalifornijske gliste iz dimitrovgradske Lukavice „putuju“ po regionu i Srbiji

Sve popularnija organska proizvodnja hrane ne ide bez organskog đubriva, a jedan od najboljih načina njegove proizvodnje je uz pomoć kalifornijskih glista. Ivan Dimitrov iz sela Lukavice kod Dimitrovgrada je ovaj posao, koji je, kako kaže, krenuo kao hobi, počeo pre više od 30 godina, kao jedan od retkih proizvođača, ne samo na jugu Srbije, već u celoj Srbiji.

Njegov proizvod glistenjak nastaje preradom stajskog đubriva, a prerađivači su kalifornijske gliste.

Glistenjak pospešuje proizvodnju voća, povrća ili žitarica, potrebno je manje đubriva od veštačkog ili stajskog jer glistenjak je poput koncentrata, a o kvalitetu proizvoda koji se dobija nakon đubrenja, kako kaže Dimitrov, ne treba uopšte govoriti. Razlika je, dodaje, ogromna.

Glistenjak je nezamenljiv u organskoj proizvodnji i poljoprivredi, što se tiče kvaliteta i ukusa proizvoda. Ne bi se trebalo đubriti samo glistenjakom, recimo do 70 % je negde najbolje. Biljka tretirana glistenjakom živi 4 do 5 puta duže od one koje se đubre hemijskim đubrivom – priča Dimitrov.

Video je to na ličnom primeru, prilikom uzgoja jagoda i lešnika, a kaže da poljoprivrednici koji kupuju njegov proizvod isto govore.

Na mom zasadu jagoda nisam imao ni jedan struk koji se osušio, tu je bilo oko 5.000 strukova. Jagode su bile izuzetne i po boji, ukusu i veličini. Imao sam prinos od oko 3 tone na ovaj broj korena. Lešnik se takođe dobro pokazao, prezadovoljan sam, iako je zasad mlad – kaže Dimitrov.

Posao koji je krenuo kao hobi krajem osamdesetih godina prošlog veka, postepeno se razvio, pa je od jednog legla za svoje potrebe došao do 70 legala, koliko je imao najviše u jednom trenutku. Trenutno je na brojki od oko 20, a na proleće naredne godine će imati oko 40.

Motiv je bio hobi. Počeo sam sa jednim leglom, za svoje potrebe. Polako je krenulo da ide, ljudi su počeli da se interesuju za proizvod i postepeno sam proširavao proizvodnju. S obzirom na malo mesto, imam mušterija. Tržište je na lokalu, ali ima i porudžbina i tražnje iz drugih gradova, neki veliki rasadnici recimo. Sve što proizvedem – prodam – objašnjava Dimitrov.

Kaže da se sa oko 30 legala može zaraditi prosečna plata, ali je tek od ove godine u penziji. Kao meteorolog radio je 10 godina u meteorološkoj stanici na Crnom vrhu, a poslednje 33 u Dimitrovgradu, do marta ove godine.

Proces proizvodnje

Da bi se krenulo u proizvodnju, osnovno je, kaže Dimitrov, odrediti obim proizvodnje i na osnovu toga krenuti.

Leglo ima oko 2 metra kvadratna, ali je važna naseljenost glistama. U jednom leglu ima oko 5.000 odraslih jedinki koje se razmnožavaju. Gliste se hrane polupregorelim stajskim đubrivom i od njega prave kvalitetnije i hranljivije organsko đubrivo. Gliste treba zaštiti od krtica, one su najopasnije neprijatelj i neke ptice poput grozda. Takođe, treba zaštiti i prostor gde će se prerađivati polupregoreli stajinjak – kaže Dimitrov.

(/slika3)

Glistenjak se proizvodi tokom 8 meseci, od aprila do novembra, a gliste se zazimuju u ostala 4 meseca. Dodatnim đubrivom se prihranjuju svakih 15 dana, a leti tokom vrućine je potrebno svakodnevno orošavanje vodom.

Svaka 3 meseca leglo se duplira brojem glisti, ali je potrebno obezbediti im dodatni prostor. Tako da se od jednog legla za godinu dana može imati 8, umnožavanje je jednostavan i lak proces, a i veoma brz. Tako da je najbolje krenuti od manjeg broja, pa uvećavati – priča on.

Preradom stajskog đubriva dobija se glistenjak koji nema nikakav miris, a sa njim se ne može, poput stajskog đubriva, preterati jer količina kojom se biljke prehranjuju ne utiče na njih.

Prijem biljke je mnogo bolji, brže napreduje sa glistenjakom. Poenta je što ima makro i mikro elemenata i enzima koji potpomažu biljci da usvoje i postojeću hranljivost zemljišta. Korist je vušestruka, a u glistenjaku ima oko 40 % humusa – kaže Dimitrov.

Ranije je imao zaokružen proces proizvodnje jer je čuvao stoku, ali danas stajsko đubrivo kupuje u selu Lukavica gde živi.

Svojevremeno sam imao petnaestak grla svoje stoke, sada više ne čuvam. Interesantno je da sam tada imao više koristi od đubriva koje je stoka proizvodila, nego od prodaje mleka i junadi. Stajinjak je trebalo da bude estraprofit, ali je on ovde bio veći od profita. Imao sam sopstveno đubrivo, a sada ga relativno jeftino plaćam, pa je i cena kod mene jeftinija nego kod drugih proizvođača u Srbiji – objašnjava Dimitrov.

Može da se čuva i u stanu i na terasi

Polupregorelo đubrivo kojim se hrane kalifornijske gliste nema neprijatan miris, pa Dimitrov preporučuje svakome, čak i stanovnicima gradova, da na svojim terasama ili u stanu imaju jedno mini-leglo.

Ljudi ga čuvaju i u dnevnim sobama. Pecaroš će imati mamac za ribe, a žena kvalitetnu zemlju za cveće. Glista nema zube, ne može da pojede korenje, pa nema straha da može da uništi cveće ili neku drugu biljku. Onda deluje kao zubar kod karijesa, da očisti koren i da ga leči. Glistenjak ne može da osuši biljku koliko god stavili, evo imam sadnice lešnika koje su zakopane u glistenjaku – objašnjava Dimitrov.

U ovaj posao je krenuo kao ljubitelj i pobornik zdrave hrane, usput se bavi organskim pčelarstvom i neguje svoj zasad lešnika, te kaže da mu penzionerski dani nisu dosadni, ali kaže da se od ovog vida poljoprivrede može i živeti jer ulaganja u početak biznisa nisu velika, a korist može biti.