Iako tragovi naselja datiraju iz vremena pre nove ere, u zvaničnim spisima ime Dimitrovgrada prvi put se pominje u 15. veku u osmanlijskim dokumentima pod imenom Tekvin binari. Od tada je promenio više naziva, Spribrod, Carski brod, Zarinbrod, da bi se za vreme Turaka ustalio naziv Caribrod, ali nije ustanovljeno kada je i zvanično dobio taj naziv. Tako se i zvao do 1950. kad je promenio ime u Dimitrovgrad, po bugarskom revolucionaru Georgi Dimitrovu koji je bio optužen za paljenje Rajhstaga, da bi se ove godine pokrenula inicijativa da mu se vrati naziv Caribrod.
Istoričari i hroničari pogranične opštine do danas nisu utvrdili od kada tačno potiče ime Caribrod. Zna se da je vezano za vreme vladavine Turaka, a po jednoj legendi koja je zabeležena ime je vezano za građenje mosta.
Na povratku za Tursku, na mestu današnjeg Dimitrovgrada, zaustavio se karavan turskog cara. Car je poželeo da pređe drugu stranu reke Nišave, međutim mosta nije bilo. Zbog toga car izda naređenje da se napravi most odnosno na turskom “brod“. Most je sagrađen i ispunjena je careva želja. To mesto narod zatim prozva Carski brod odnosno Caribrod – kaže se u legendi.
Hroničar Dimitrovgrada Cveto Ivanov koji istražuje istoriju ovog mesta, kaže da se u raznim putopisima i dokumentima pominje od 15. veka, a da se u jednom osmanlijskom spisku od 1530. godine Caribrod spominje sa 57 domaćinstava.
Pominje se u raznim dokumentima pod nazivom Tekvin bunari, Spri brod, Carski brod, a od 1694. se pominje kao Zaribrod. Do sredine 1889. godine selo je bilo u sastavu Srbije, kada je granica postavljena između Srbije i Bugarske između Pirota i Caribroda koja je presekla trgovačke puteve – priča Ivanov.
Benedeto Ramberti, venecijanski diplomata, Caribrod prvi put pominje 1584. godine, a putopisac Zigmund fon Brjuhen 1643. pominje ime Spri brod, dok se u knjizi Dimitrovgrad 1877-1945 autora Srbislava Zlatkovića, Cvetana Vasova i Gavrila Vidanovića, ovo naselje u turskim izvorima spominje kao 2 sela, Veliki i Mali Caribrod sa po 60 do 70 kuća.
Mnogi trgovci i zanatlije iz Pirota i okoline naselili su Caribrod, tako da je selo za 2 godine postalo grad. Caribrod je postao grad zahvaljujući Piroćanicma – kaže Ivanov.
Upravo za Piroćance je vezana i jedna anegdota, priča Ivanov, nakon što su naselili Caribrod koji je tada bio u sastavu Bugarske.
Postoji dokument u Sofijskom arhivu gde se vidi da se Caribrođani pišu peticiju protiv Piroćanaca jer su dolazili kod njih, otvarali radnje i trgovali, a kada bi došlo vreme da služe vojsku (bugarsku, prim. aut.) oni nisu hteli, već su se vraćali u Pirot. Tada su u Caribrod dolazili stariji Piroćanci da rade u tim radnjama, oni koji su završili sa vojnom obavezom – priča Ivanov.
Ime Caribrod bilo je na snazi do 1950. godine kada je dobio naziv Dimitrovgrad, u čast bugarskog komuniste, funkcionera Kominterne Georgija Dimitrova.
Svoje novo ime na polovini 20. veka naselje je dobilo po bugarskom revolucionaru, političaru i, nakon Drugog svetskog rata, predsedniku Bugarske.
Osim pograničnog grada, nakon smrti Dimitrova isti naziv dobili su gradovi u Bugarskoj, Rusiji i Jermeniji, a do 2016. godine isti naziv imao je i jedan grad u Ukrajini.
Georgi Dimitrov bio je jedan od prvooptuženih za paljenje Nemačke skupštine Rajhstag 1933. godine, a postao je čuven jer se na suđenju u Lapcigu sam odbranio optužbi.
Priznajem da je moj ton tvrd i mračan. Borba u mom životu je uvek bila teška i mračna. Moj ton je iskren i otvoren. Ja nisam advokat koji se pred ovim sudom pojavljuje u pukom maniru svoje profesije. Ja se branim, optuženog komunistu. Branim svoju političku čast, svoju čast revolucionara. Branim svoju komunističku ideologiju, svoje ideale. Branim sadržaj i značaj mog celog života. Iz tih razloga, svaka reč koju kažem na ovom sudu je deo mene, svaka fraza je izraz mog dubokog negodovanja protiv nepravedne optužbe, protiv stavljanja ovog antikomunističkog zločina, paljenja Rajhstaga, na račun komunista – izjavio je Dimitrov na suđenju.
Uspeo je sam da se odbrani, a sud ga je pod pritiskom javnosti oslobodio optužbi, pa on je stekao svetsku slavu.
Međutim, ime Caribrod za naselje u Srbiji zadržano je u Bugarskoj, da se ne bi poklapalo sa njihovim gradom na reci Marici koji je takođe poneo ime Dimitrovgrad.
Nakon promene imena stanovništvo je u međusobnoj komunikaciji zadržalio stari naziv. Dosad je bilo nekoliko pokušaja da se vrati ime Caribrod, ali na referendumima iz 1996. i 2004. godine ovaj predlog nije usvojen.
Na drugom rederendumu izašlo je 47.8 % građana sa pravom glasa i on nije bio uspešan jer nije imao potrebnu izlaznost od 50 %. Ipak od onih koji su izašli, većina je bila da se sačuva naziv Dimitrovgrad.
Ivanov kaže da je razlog za to leži najverovatnije u finansijama. (/slika3)
Referendum o vraćanju starog naziva nije uspeo jer se narod plašio administrativnih troškova koje bi nastali zbog promene imena. Sada su iz opštine najavili da će se iz budžeta plaćati promena dokumenata, tako da mislim da će inicijativa uspeti – kaže Ivanov.
Inicijativa za promenu imena pokrenuta je i 2008. godine, a iako su odbornici većinom bili za promenu, ona nikad nije sprovedena.
Još jedna zanimljivost za Dimitrovgrađane ili Caribrođane, kako sebe najčešće građani zovu u međusobnoj komunikaciji, govori da je ova opština posle Tuzle svojevremeno imala najviše Jugoslovena, koji su se na popisu tako izjašnjavali.
Iako se većina izjašnjava kao Bugari, veliki broj građana na poslednjem popisu izjašnjavao se kao Šopi, a Vasov kaže da će tako će biti i na narednom popisu.
Ovaj tekst nastao je uz podršku Opštine Dimitrovgrad.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
„Pominje se u raznim dokumentima pod nazivom Tekvin bunari, Spri brod, Carski brod, a od 1694. se pominje kao Zaribrod. Do sredine 1889. godine selo je bilo u sastavu Srbije, kada je granica postavljena između Srbije i Bugarske između Pirota i Caribroda koja je presekla trgovačke puteve“ – priča Ivanov.
Neistina jer je Caribrod je oslobođen od Turaka 16. 12. 1877. i pripao je Bugarskoj.
Vidi se da Vas je školovala Sofija. Caribrod je u periodu od oslobođenja do sramnog Sanstefanskog ugovora (dakle cela tri meseca) pripadao Srbiji. Malo srpskih knjiga u šake na čitanje, ne bi Vam škodilo.
Do sredine 1889. godine selo je bilo u sastavu Srbije, kada je granica postavljena između Srbije i Bugarske između Pirota i Caribroda koja je presekla trgovačke puteve“ – priča Ivanov.
Potpuna neistina i sa Sanstefanskim i bez Sanstefanskog dogovora, inace sam beogradski djak, FF.
Malo digitrona u sake i vezbanje racunanja ne bi vam skodilo…jer razlika izmedju 1878 i 1889 je prilicna.
Tebe je školovao Šešelj, pojima nemaš.
Čuješ li bratko,ima mnogo onija što upisuju ko šopi!Ja bi reko pošto sam generacijski caribrođanin,po nacionalnosti smo šopi a po državljanstvu Jugosloveni-provereno 100%
Zanimljiv tekst… Ali u tekstu se uporno izvrće poreklo imena grada, a samim tim i pripadnosti naroda koji je u toj varoši tada živeo.
„Zbog toga car izda naređenje da se napravi most odnosno na turskom “brod“.“
Most se na turskom nikako ne kaže „Brod“ nego se kaže „köprü“
Na Bugarskom reč „Brod“ ne znači ama baš ništa, jer se „brod“ kaže Korabŭt. Jedino na srpskom reč Brod ima značenje.
Hoćeš da kažeš da je celo moje rodoslovno stablo srpsko? Ma kako da ne. I pradeda, i deda i otac i majka i baba su Bugari. Džabe širite demagogiju.