“Bežanje” dužnika i neinformisanost najveći problemi izvršnih procesa

Da se stvari u toku izvršnog procesa iskomplikuju kada dužnik odbije da primi rešenje o izvršenju, kao i da više pažnje treba posvetiti edukaciji i informisanju građana o ovim postupcima, zaključci su otvorenih vrata koja su održana u leskovačkom Osnovnom sudu. Građani se s druge strane najviše žale na odugovlačenje postupka.

Prema novom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, svi predmeti u kojima se traži neko potraživanje preći će kod javnih izvršitelja, što bi, kako kaže sudija Osnovnog suda u Leskovcu Časlav Rajković trebalo da rastereti sudove i ubrza postupke.

Novim zakonom, kaže Nataša Mihajlović, javni izvršitelj, vodilo se računa o dužnicima, a najviše problema javlja se kada dužnik odbije da primi rešenje o izvršenju.

Mi često nailazimo na ovakve slučajeve jer kod nas vlada kultura izbegavanja uručenja, što je loše. Samim tim što neko izbegava da se uključi u proces, gubi pravo na pravni lek, na žalbu, odnosno pravo na odlaganje izvršnog postpuka – kaže Mihajlovićeva.

Na konkretnom primeru, dodaje ona, to znači da se dužnik ne može izjasniti da li su podaci o delu koji treba da plati tačni ili nisu.

Imali smo slučajeve da se dužniku saberu dugovanja za nekoliko godina i da se to prikaže kao jedna cifra. Problem je što zakonski mi ne moramo proveravati da li u tom delu ima zastarelih dugovanja, a dok se dužnik ne javi, to ne možemo znati. Zato je moj savet primiti rešenje i informisati se o svemu – kaže ona.

Najviše predmeta kod javnih izvršenja tiču se komunalnih problema, a svakodnevno u leskovački Sud stigne između 200 i 300 predmeta.

---

Građani nezadovoljni brzinom rešavanja spora

Leskovačni koji su učestvovali na raspravi kažu da im najviše smeta odugovlačenje predmeta i nekorektno ponašanje pojedinih sudija.

Dragan Filipović kaže da je njegov predmet na sudu već 20 godina i da ne zna gde je u slučaju “zapelo”.

Čekam sada da sudija donese rešenje, a postupak se odugovlači 20 godina. To je izgubljeno vreme i novac, a nerešenu situaciju oko imovinskih odnosa ne želim da ostavim svojoj deci – rekao je ovaj Leskovčanin.

Zamerke su građani imali i na sam sistem javnih izvršitelja za koji smatraju da je uveden “zbog običnog naroda, a ne zbog velikih dužnika”, a mišljenja su i da je korišćenje elektronske table na kojoj se postavljaju obaveštenja preuranjeno jer mnogi građani u Srbiji nemaju internet.

Ovo su inače druga otvorena vrata koja se organizuju u Leskovcu, a naredna organizatori najavljuju za februar 2020. godine.

Na raspravi su govorili i Novica Dimitrijević, zamenik predsednika Osnovnog suda u Leskovcu, Goran Mitrović, direktor Udruženja Narodni parlament, Dušan Protić iz Centar za evropske politike i Sonja Prostran, viša pravna savetnica USAID-a.

Tematska otvorena vrata u Leskovcu organizovalo je Udruženje Narodni parlament, u saradnji sa USAID-om i Komitetom pravnika za ljudska prava (YUCOM).