Migranti: Treba nam da ljudi znaju da smo normalni i da nismo sa druge planete

Sonia Hadari jedna je od 150 migranata koji su smešteni u vranjskom prihvatnom centru, a prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, ona je jedna od milion ljudi sa Bliskog istoka koji su od 2015. godine prošli kroz Srbiju. Sa porodicom je otišla iz Avganistana pre 4 godine, a na svom putu naučila je, kaže, da je jedina razlika među ljudima u tome da li su dobri ili loši. Migrantima treba, kaže, ono što ljudi iz Komesarijata ne mogu da im obezbede – da budu prihvaćeni kao ljudska bića koja su u drugačijoj situaciji.

Sonia Hadari je 21-godišnjakinja iz Avganistana. U migrantskom centru u Vranju živi nešto više od 2 godine sa roditeljima, starijom sestrom i dva mlađa brata. Za Južne vesti kaže da poteškoća ima, ali su srećni jer su na sigurnom.

Pre nego da dođemo ovde, u Avganistanu su neprestano padale bombe. Kada krenemo u školu ujutru nismo znali da li ćemo se vratiti kući i da li ćemo opet videti porodicu. Ovde je situacija drugačija, ali mi je bolje jer sam na sigurnom i znam da ću videti porodicu – priča za Južne vesti.

Pre Srbije je živela u Bugarskoj i to je, kaže, loše iskustvo.

Većina ljudi u Srbiji je dobra, lepo se ponašaju ako hoću da razgovaram sa njima. U Bugarskoj je odvratno, ako bih hodala ulicom samo, gledali su me kao nešto prljavo. Evo i ovde idemo u grad, ljudi su normalni i srećni smo zbog toga. Moj brat ide u školu i zaista ima puno prijatelja. Mislim da nas ljudi ovde prihvataju – zaključuje Sonia.

Kako kaže, 99,9% njihove dece u srpskim školama imaju prijatelje i uživaju, a učitelji su dobri prema njima. Ona lično u tome vidi lepo iskustvo za svu decu, jer imaju šansu da upoznaju drugu kulturu.

Njeni prijatelji su uglavnom vezani za organizaciju zato što ne ide u školu i nema priliku da upozna ljude spolja, ali njena prijateljica Ivana koja je ranije radila u Vranju, a sada je u Bujanovcu, kako kaže, dođe uvek kada ima vremena da je poseti. Za razliku od njenog brata koji ide u školu, bavi se sportom, ide na časove engleskog i srpskog, ona nije toliko aktivna, a svoje vreme je posvetila učenju Turskog i Nemačkog jezika.

Njen utisak je da se naše kulture ne razlikuju puno, osim sitnica kao što su hrana i venčanja, na svom putu je naučila da su dobri ljudi svuda jednako dobri, a loši ljudi su svuda jednako loši.

Više od svega nam je potrebno da nas ljudi prihvate u svakoj zemlji gde idemo, jer smo i mi ljudi poput svih, samo je naša situacija drugačija i teška. Naravno, potrebne su nam i druge stvari, kao odeća, ali ljudi koji rade ovde naći će nam sve to, onu što nije u njihovoj moći je ljubav, briga i takve stvari. Treba nam da ljudi znaju da smo normalni, ne dolazimo sa druge planete – priča ona.

U Avganistanu su, kaže, svakodnevno bombe i eksplozije. Iz razgovora sa ljudima koji su Avganistanu, ona zna da su tamo ostali samo oni koji moraju.

Ljudi koji žive tamo govore nam da smo srećni zato što smo sigurni. Ja znam da bi 99,9 % ljudi napustilo Avganistan i otišli u drugu zemlju kada bi imali šansu. Ljudi koji žive tamo nemaju šansu, nemaju opciju da napuste zemlju, nemaju novac, niko ne živi tamo zato što želi – tvrdi Sonia.

Ona želi da postane lekar koji će pomagati ljudima u Africi, Indiji i Avganistanu i nada se budućnosti u kojoj niko neće biti odbačen, a ratovi će prestati.

---

Komesarijat za izbeglice: Više od milion ljudi prošlo kroz Srbiju od 2015. godine

Od osnivanja Prihvatnog centra u Vranju, maja 2017. godine, prošlo je 2.184 migranata, dok je više od milion ljudi od 2015. godine prošlo kroz Srbiju, kažu iz Komesarijata za izbeglice i migracije. Svi oni žele da stignu do neke od zemalja Evropske unije, ali jako mali broj uđe u azilnu proceduru.

Sada u 17 prihvatnih centara u Srbiji boravi oko 5.280 ljudi. Najbrojniji su ljudi iz Avganistana, pa Sirije, Iraka, Pakistana, a ima i ljudi iz Irana i Bangladeša.

Republika Srbija migrantima ne isplaćuje novac i ne kupuju im se kuće, kažu za Južne vesti iz Komesarijata.

Jedini novac koji migranti dobijaju je onaj koji im, putem keš kartica, dele strani donatori i humanitarne organizacije, na mesečnom nivou, od 3.000 dinara za samce i maloletnike bez pratnje do 12. 000 za porodicu sa više od petoro dece. Takođe, nije tačno da se migrantima sa Bliskog istoka i Afrike kupuju kuće, reč je o kupovini kuća i izgradnji stanova za izbeglice iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske – kažu iz Komesarijata.

Iz Komesarijata misle da se širenjem lažnih vesti maniuliše izbeglicama iz ratova devedesetih i da se time širi mržnja prema migrantima.

U prihvatnom centru u Vranju kažu da je svaka donacija garderobe ili obuće organizovana preko Evropske unije i da se tačno zna kog dana će se šta deliti. Inače, prihvatni centar u Vranju je porodični centar, pa samim tim i nemaju problema sa ljudima koji tamo žive.