Pet vekova duga vladavina Osmanlija na ovim prostorima završena je 11. januara 1878. godine, a ovaj datum Nišlije obeležavaju kao jedan od najznačajnijih za grad. Turci su, dan ranije, zbog velikih gubitaka zatražili primirje, a srpski vojnici su ušli u Niš.
Borbe za osobođenje Srbije počele su 13. decembra 1877. godine, kada je objavljen rat Turskoj i tada su na frontu bila tri korpusa – Timočki, Šumadijski i Moravski.
Već 17. decembra, na položaju iznad Mramora jedinice je obišao vrhovni komandant srpske vojske knez Milan Obrenović, pričao je ranije istoričar Aleksandar Dinčić.
Turci su organizovali odbranu Niša u velikom Abdi-pašinom šancu na Bubnju i na Viniku – rekao je Dinčić.
Borbe na ovim položajima, prema zapisima, vođene su do 10. januara 1878, kada su Turci zbog velikih gubitaka, naročito jakog pritiska Moravske vojske pod komandom đeneralštabnog pukovnika Milojka Lešjanina, zatražili primirje.
Srpska vojska nije htela ni da čuje i zatražena je kapitulacija. Turci su posle kraćeg premišljenja prihvatili sve srpske zahteve. Knez Milan se obavezao da će garantovati život i čast svakog vojnika, da će dopustiti turskim oficirima i činovnicima da nose oružje, ali i da će pomoći svakog onog čoveka koji bi izrazio želju da ode iz grada – navodi istoričar Dinčić.
Kapitulaciju su potpisali komandant Niša Halil-paša i njegov zamenik Rašid-paša, a sa srpske strane pukovnik Milojko Lešjanin.
Todor Stanković, nekadašnji član Tajnog komiteta niških zaverenika a tada srpski vojnik, je 11. januara, iznad Stambol-kapije na bedemu Tvrđave postavio srpsku zastavu i oglasio da je Niš posle petovekovnog robovanja najzad bio oslobođen – navodi istoričar.
U borbama je, prema istorijskim podacima, poginulo 120 srpskih vojnika i oficira, a ranjeno 791, dok su gubici turske vojske bili duplo veći.
Po oslobođenju Niša, devojke nisu smele danima da čekaju mladiće, naročito ako su oni bili u vojničkom odelu. Po niškim ulicama koje vode ka Tvrđavi jedva se prolazilo od vojnika, kola i stoke. Na samom starom drvenom mostu preko Nišave postojali su turski dućani od dasaka, i u njima su prodavane leblebije, šećerleme, rahat-lokum, ćeten-alva, baklava, kadaif, duvan, ćibrit i ostalo. Svi ti dućani bili su širom otvoreni – navodi se u istorijskim zapisima.
Zahvalnost srpskoj vojsci i oficirima, kako je zapisano, izražavana je danima na ulicama Niša.
Vrhunsko zadovoljstvo ispoljile su Nišlije kada je u oslobođeni grad ušao na konju knez Milan Obrenović, 15. januara i kada ga je narod dočekao ovacijama, a topovi sa Vinika zagrmeli. U njegovoj pratnji bili su oficiri, članovi vlade i sveštenstvo na čelu sa deda Vikorom, niškim vladikom – dodaje.
Ulica koja prolazi samim centrom grada nosi ime upravo Milojka Lešjanina, a početkom 20. veka, oslobodioci Niša od Turaka i knez Milan Obrenović dobili su spomenik u Tvrđavi, u obliku puščanog metka.
11. januar se obeležava i kao Dan grada Niša, a pojedincima i organizacijama zaslužnim za njegov razvoj, dodeljuje se nagrada „11. januar“.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Imam utisak da smo još pod njima
pa što sad tako, Maro?! SNS prestao da te plaća da botuješ, ili na ovu vest smeš da pišeš i van direktive?!
Sad sam prešla u SZS
Pa preimenujte ukicu “ KEJ 29 DECEMBAR“ u “ KEJ 11 JANUAR “ .
Pronadjite i sačuvajte originalni spomeni koji je kralj Milan podigao povodom oslobodjenja. Nalazio se slomljen u jednoj od barurana .
DZaba je Stevan Sindjelic krecio… Nesto mi se javlja da bi cak i pod Osmanlijama verovatno bolje ziveli.
A za novi praznik da se ustanovi dan kad se budemo oslobodili od SNS-a!
Време је да се и темељно обнови Ћеле Кула.Материјала има довољно,не баш најбољег квалитета само треба изабрати добре мајсторе.