Direktor „Tržnice“ podatke o poslovanju javnog preduzeća proglasio “poslovnom tajnom”

Iako i Zakon o javnim preduzećima kao obavezu propisuje “javnost u radu”, direktor niške JKP Tržnica Goran Đorđević proglasio je poslovnom tajnom skoro sve što se tiče poslovanja ovog javnog preduzeća. Advokat i nekadašnji Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže da je nejasno zašto preduzeće koje se bavi pijačnim uslugama krije toliko informacija.

Organizacija poslovanja, podaci o mogućnostima plaćanja obaveza, podaci o stanju dugovanja i potraživanja, podaci o kreditima i programima poslovne politike, planovi fizičkog i tehničkog obezbeđenja i plate zaposlenih u Javnom komunalnom preduzeću Tržnica od 15. januara ove godine su tajna.

Međutim, ovo je delimično u suprotnosti sa Zakonom o javnim preduzećima u kojem jasno piše da su javna preduzeća obavezna na “javnost u radu” što podrazumeva objavljivanje na zvaničnom sajtu firme i dostupnost informacija koje je Đorđević proglasio tajnim.

Javna preduzeća su dužna da na svojoj internet stranici objave:

1) radne biografije članova nadzornog odbora, direktora i izvršnih direktora;

2) organizacionu strukturu;

3) godišnji, odnosno trogodišnji program poslovanja, kao i sve njegove izmene i dopune, odnosno izvod iz tog programa ako javno preduzeće ima konkurenciju na tržištu;

4) tromesečne izveštaje o realizaciji godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja;

5) godišnji finansijski izveštaj sa mišljenjem ovlašćenog revizora;

6) druge informacije od značaja za javnost.

Nešto od ovoga već postoji na zvaničnom sajtu Tržnice, ali dokumentacija je uglavnom stara i vezana za poslovnu 2017. i 2018. godinu uz nekoliko dugoročnih planova poslovanja.

U Izveštaju o poslovanju za 2017. godinu, jedinom javno dostupnom, moguće je pronaći i pročitati skoro sve informacije koje su odnedavno postale poslovna tajna.

Zbog čega je doneo ovakvu odluku i kako će to ubuduće uticati na protok informacija iz Tržnice ka javnosti i građanima, koji delimično finansiraju ovo preduzeće, takođe ostaje tajna, jer se direktor Đorđević, sada već tradicionalno, nije javljao na telefon, niti je odgovorio na poslata pitanja.

---

Evidencije i kazne

Đorđević je, kako piše u Pravilniku o poslovnoj tajni, jedan od onih koji imaju pravo odavanja tajne. Pored njega to mogu da urade finansijski, tehnički, pravni i rukovodioci pijačnih usluga i kontrole.

Svi ostali moraju od njih da traže saglasnost, ali uz jednu bitnu napomenu – kada informacije odaju onima koji nisu zaposleni u preduzeću moraju da naglase da je to poslovna tajna i ukažu na “odgovornost u slučaju njenog otkrivanja”.

Takođe, osoba kojoj se odaje poslovna tajna ulazi u posebnu evidenciju.

O saopštavanju isprava i podataka koji predstavljaju poslovnu tajnu trećim licima vodi se posebna evidencija koja sadrži:

– ime lica i funkciju, odnosno naziv organa kome su saopšteni ili dati tajni podaci isprave;

– koji su podaci i isprave saopšteni i u kojem obimu;

– kada i u koju svrhu su saopšteni.

Oni koji odaju poslovnu tajnu bez poštovanja procedure mogu biti tuženi, ali i otpušteni.

---

Šabić: Nejasno zašto preduzeće za pijačne usluge krije ovoliko informacija

U Pravilniku je jasno naznačeno da su podaci koji su proglašeni poslovnom tajnom samo oni koji mogu naneti štetu preduzeću ili trećem licu omogućiti ekonomsku korist. Piše da ne mogu svi podaci biti poslovna tajna i da posledice neće snositi onaj koji javnosti oda tajne podatke kako bi ukazao na dela kažnjiva zakonom.

Ovo kao zakonsku normu potvrđuje i advokat i nekadašnji Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, ali naglašava da plate, naknade i druga slična primanja iz javnih izvora ni u kom slučaju ne mogu da budu tajna.

Potpuno je nejasno zašto bi preduzeće koje se bavi pijačnim poslovima trebalo da krije od javnosti ovoliku količinu informacija, čak bilo kakve informacije. Kakva bi to šteta po neki legitiman interes mogla nastati ako bi takvi podaci, da se našalim, „pali u ruke unutrašnjeg ili spoljnjeg neprijatelja“? Takav Pravilnik će verovatno destimulisati neke potencijalne tražioce informacija – pojašnjava Šabić.

Postoji velika, suštinska razlika, kaže Šabić, između položaja privatnih i javnih preduzeća budući da ova druga, za razliku od privatnih, imaju obaveze po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPIJZ).

Treba znati da to što je nešto aktom javnog preduzeća predviđeno kao „tajna“ samo po sebi ne može odnosno ne sme ograničiti prava javnosti utvrđena Zakonom o slobodnom pristupu informacijama. U svakom konkretnom slučaju suočeno sa zahtevom po ZSPIJZ ako želi da uskrati tražene informacije preduzeće mora dokazati postojanje legitimnog interesa koji bi odavanjem stvarno bio ugrožen, a koji je pretežan u odnosu na prava javnosti – rekao je Šabić.

Samo formalno pozivanje da je nešto označeno kao „tajna“, zaključuje Šabič, nije dovoljno.

Podsetimo, ovo nije prvi pravilnik koji aktuelno rukovodstvo preduzeća na čelu sa Đorđevićem menja i donosi, a koji je u najmanju ruku diskutabilan u kontekstu demokratskog društva, transparentnosti i prava radnika.

Nedavno je usvojen Pravilnik o radnoj disciplini kojim se zaposleni podstiču da prijavljuju kolege za koje sumnjaju da krše radne obaveze, što su sindikalisti ocenili kao pritisak na radnike.