Lokomotiva koja je raritet i muzejski eksponat propada u dvorištu Mašinske i čeka preseljenje

Zub vremena, korov i rastinje nisu poštedeli jedinu brzovoznu parnjaču serije JŽ 05 na Balkanu, koja se nalazi u dvorištu nekadašnje Mašinske industrije u Nišu. Popucale staze, polomljeni prozori sa zgrada čija se fasada roni i propale hale, slika je u koju se utopila i lokomotiva, koja je eksponat Železničkog muzeja u Beogradu.

Imovina Mašinske industrije nedavno je prodata, ali iz Železnica Srbije kažu da je muzejska lokomotiva izuzeta iz stečajnih postupaka i da ne postoji opasnost da bude prodata, kao ni ostali eksponati Železničkog muzeja.

Lokomotiva i ostali eksponati bi, po njihovom planu, trebalo da u narednom periodu budu prebačeni na prostor gde će biti zaštićeni od propadanja i fizičkih oštećenja.

Mi smo u stalnom kontaktu sa stečajnim upravnikom u vezi sa preuzimanjem eksponata, ali s obzirom na težinu lokomotive, njeno prebacivanje na drugu lokaciju zahteva da se to odradi pod posebnim i kontrolisanim uslovima, ali i uz poštovanje muzeoloških propisa i Zakona o kulturnim dobrima – navode iz Železnice.

Napominju da će, ukoliko dođe do ugrožavanja lokomotive ili bilo kog drugog eksponata koji pripadaju Železničkom muzeju, Železnice Srbije reagovati u skladu sa zakonom.

Inače, parne lokomotive iz serije JŽ 05, kojoj pripada i lokomotiva na ulazu u Mašinsku industriju pravljene su u Nemačkoj, a uglavnom su išle kroz Slavoniju, Srem i Pomoravlje, dodaju u Železnicama Srbije.

Na jugoslovenskim prugama bile su u periodu od 1930. do 1972. godine i važile su za najbrže u to vreme, a na prostoru nekadašnje Jugoslavije ih je bilo 40, od čega je ostala još samo ova u Nišu kao jedini sačuvani primerak na ovim prostorima. Lokomotive ove serije poznate su i po tome što su vukle „Simplon orijent“ na mreži pruga Jugoslovenskih državnih železnica – objašnjavaju iz Železnice Srbije značaj primerka iz Mašinske industrije.

---

Takve parnjače vukle Orijent ekspres

Da su nekada ona i druge lokomotive iz ove serije sa lakoćom dostizale “stotku” i za sobom su vukle kompoziciju Orijent ekspresa, vozile Tita i prelazile celu Evropu, od Pariza, preko Atine, pa sve do Istanbula, započinje priču Ljubiša Stanković, ložač parnih lokomotiva u penziji.

U ono vreme se od Niša do Beograda stizalo za oko 4 sata. Bio sam ložač na tom tipu lokomotive, a dok sam postao mašinovođa, one su već bile ugašene. U vreme kada sam počeo da radim na železnici, imao sam utisak kada se penjem na lokomotivu, da se ona plaši mene, da se trese od straha. Međutim, kada sam bio blizu penzije, onda sam ja počeo da se tresem zbog lokomotive – priseća se Stanković.

Nejasno mu je zbog čega se stare lokomotive napuštaju i ne održavaju, pa ih ni ne obilazi. Priseća se da su neki ljudi bili pokrenuli akciju da se lokomotive zaštite, farbali su neke lokomotive, želeli su da to ostane budućim generacijama. Kaže da nije imalo ko da to podrži i isprati i objašnjava da je imao poseban odnos sa lokomotivom.

Priprema za put je bila ceo jedan ritual. Kada dođeš na lokomotivu, moraš da je spremiš za put, da je paziš, da je maziš, da je počistiš, podmažeš,… Ta lokomotiva je imala dušu, nju osećaju čovekova leđa. Mogu oni danas da izmisle supersoničnu lokomotivu, ali lokomotivu sa dušom više ne – zaključuje Stanković.

Inače, u Nišu postoji još nekoliko vrednih parnih lokomotiva koje su retkost – poput onih koje su smeštene u Ložionici u Sarajevkoj ulici i “Baba Milke” koja je smeštena ispred Uprave železnica Srbije u Nišu na Trgu kralja Aleksandra.