Građani treba da se pitaju i učestvuju u donošenju odluka, neke opštine pozvale ih da se uključe

Javne rasprave, referendumi, inicijative, zborovi i konsultacije samo su neki od načina na koje građani mogu da iskažu svoje ideje, želje i potrebe prema lokalnoj vlasti u kreiranju lokalnih javnih politika. U Nišu se građani uglavnom pitaju u poslednji čas oko kreiranja budžeta i to samo na javnoj raspravi, a nedavno su dve opštine pozvale meštane da im mejlom javljaju kako bi hteli da se troše njihove pare iz budžeta i koji bi medijski projekti trebalo da budu podržani.

Pomenuti načini da se glas građana čuje nisu dovoljno poznati onima kojima su namenjeni iako su prepoznati i kroz zakone i kroz razne pravilnike.

Česta je situacija takva i da lokalna vlast namerno ili slučajno ne želi da pita građane za mišljenje, već formira lokalnu politiku na način na koji ona misli da je najbolje.

Kada se govori o lokalnim politikama, kaže Milena Radomirović iz Stalne konferencije gradova i opština, priča se o širokom spektru stvari koje su vidljive i koje utiču na građane i privredu u jednoj lokalnoj samoupravi – u domenu kulture, sporta, privrede, lokalnog razvoja i infrastrukture, ali i ulaganja i održavanja puteva, ulica, vodovoda.

Građani uključivanjem u donošenje javnih politika mogu u nekim slučajevima da utiču vrlo konkretno na najbliže svoje životno okruženje i na uslove u kojima će ostvariati svoja prava na neke lokalne usluge, upisivanje dece u predškolske ustanove, broj tih ustanova, način uređivanja lokalnih javnih površina, šta će to biti neki krupniji prioriteti ili neka sitnija prioritizacija projekata opet zavisi od toga kako je konsultativni proces postavljen i šta su inicijative samih građana – priča Radomirovićeva.

Ona je ujedno i menadžerka EU projekta EXCHANGE 5. Reč je o programu koji predstavlja kontinuiranu podršku Evropske unije lokalnim samoupravama od 2004. godine. U velikoj meri je, kako kaže, doprineo unapređenju kreiranja javnih politika na lokalnom nivou kroz podršku strateškom planiranju.

Tako je niška Opština Pantelej uvela mehanizam kroz koji građane pita koja su njihova interesovanja i koji im je medijski sadržaj bitan. Na osnovu toga bi kasnije trebalo da se vrednuju projekti pristigli na konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja.

Odbor za ljudska prava Niš insistira na tome da takav mehanizam usvoje sve niške opštine i Grad Niš gde već godinama na konkursu za medije novac ide onima koji su bliski vlasti i SNS-u.

Opština Medijana je nedavno pozvala građane da im šalju svoje predloge šta treba da uđe u budžet za narednu godinu, a to bi kasnije trebalo da bude razmatrano prilikom pisanja tog dokumenta.

Ono što je do sada bila praksa jesu javne rasprave, ali Radomirovićeva kaže da je to obaveza lokalne samouprave za određena pitanja i da građani sa biračkim pravom, najmanje njih sto, mogu da pokrenu javnu raspravu o njima bitnim pitanjima.

Naravno, neke lokalne samouprave su to praktikovale jeste koncept kontinuiranih konsultacija. Ti konsultativni procesi nisu precizno određeni. Oni se mogu realizovati putem najrazličitijih anketa, korišćenjem lokalnog medijskog prostora, novina, televizija, internet prezentacija lokalnih samouprava, zatim aktiviranjem same lokalne administracije da posećuje neke socijalno ugroženije grupe, mesne zajednice što je posebno značajno u razuđenijim ruralnim opštinama. Javne rasprave su negde na kraju tih konsultativnih procesa i to je veoma važno da razumeju i sami građani – kaže Radomirovićeva.

U poslednje dve godine neki gradovi i opštine dobili su i nagrade za dobru upravu.

Ruma za transparentnost i efikasnost, a Užice za uključivanje i konsultovanje građana u procesu raspodele lokalnog budžeta. Proces kreiranja javnih politika i učešće građana deo su reforme javne uprave koja se u Srbiji sprovodi uz podršku EU.

Ukupan iznos programa EXCHANGE do sada je iznosio više od 33 miliona evra.