Monografijom niški ansambl „Oro“ obeležava 60 godina čuvanja tradicije

Šest decenija narodne igre i pesme, kao i negovanje istorije i kulture srpskog naroda niškog Akademskog foklornog anasmbla pretvorene su u reči. Za ovu monografiju iz Studentskog kulturnog centra navode da je svedok folkloraca koji su u ansambl utkali svoju dušu, a umetnički rukovodilac ističe da je od nastanka kroz „Oro“ prošlo više od 30.000 ljudi.

Nekada Ansambl narodnih igara i pesama “Oro”, a sada Akademski folklorni anasambl „Oro“, prošle godine je proslavio jubilej od 60. godina postojanja. Njegov razvoj kroz sve to vreme i put do jednog od najeminentnijih folklornih ansambala u Srbiji deo je monografije, poručuju iz SKC-a.

Monografija je svedok igre i pesme, folklora i nošnji, nastupa i pobeda i naših folkloraca koji su u ansambl proteklih šest decenija utkali svoju dušu. Nadamo se da će ova monografija biti i lepa uspomena na neka prošla vremena, ali i snažan putokaz u godinama koje tek dolaze – navode iz SKC-a.

Od 1959. godine do danas „Oro“ je promenilo 13 umetničkih rukovodilaca i sada je na tom mestu Slavoljub Uzunović. Ističe da su svi koji su prošli kroz umetničko društvo bili pravi ambasadori, jer su putujući, kaže, pronosili našu kulturu svetom.

Za tih 60 godina nešto sam onako računao, prošlo je više od 30 hiljada igrača. Gledajući ove slike koje su u monografiji, u jednom trenutku sam se naježio kolka je tu količina lepe energije koja zrači iz tih ljudi, iste one energije koju možete da osetite sada kada sadašanje generacije izađu na scenu, kada predstavljaju našu tradicionalnu igru. To je po meni najveći značaj rada – ističe Uzunović.

Smatra da je „Oro“ među najvećim akademskim ansamblima u zemlji, te da su za šest decenija kroz društvo prošli veliki ljudi.

To je pokazalo i dokazalo kroz sijaset manifestacja na kojima smo bili, a i na onome što „Oro“ sada predstavlja, kako u svetu folklora, tako i u svetu gradske i nacionalne kulture – poručuje Uzunović.

Priseća se ranijih dana kada su folkloraši bili mnogo prisniji u društvenom smislu, a danas su, kaže, mladi više pod uticajem društvenih mreža. Dodaje da je dobro što se folklor doživljava i kao jedna vrsta rekreacije.

Folklor je jedna ozbiljna fizička aktivnost i mora biti dobro organizovana i ja se trudim da ti treninzi budu osmišljeni i da jednostavno i budu na zdravstvenu dobrobit, ali i psihičku onih koji su tu. Cilj je da deci koja igraju foklor da im bude lepo – zaključuje Uzunović.

Monografija ovog ansambla je bila dugo u pripremi i konačno je ugledala svetlost dana, a ljubitelji narodnih igara mogu je pogledati ovde.