Pacijenti u senci kovida – odlaganja operacija i sve duže liste čekanja

Operaciju koja se ne odlaže, karcinom materice, Nišlijka je čekala 3 meseca i to u periodu kada je epidemija kovida po zvaničnim podacima jenjavala. I lekari tumače da je to bio zahvat koji nije smeo da čeka, a koliko je tačno ljudi od početka epidemije čekalo operacije i lečenje, u Srbiji nema zvaničnih podataka. U Makedoniji, prema podacima ministarstva zdravlja, više od stotinu hiljada pregleda je odloženo, a kakve su posledice malo ko se usuđuje da javno tumači. Novinari 360 stepeni i Južnih vesti istraživali su kako sistem fokusiran na borbu protiv kovida pomaže ostalim pacijentima.

Kakve probleme imaju ne kovid pacijenti upućeni na niški zdravstveni sistem svedoči Nišlijka Lidija Pešić. Kaže da je njena 35-godišnja sestra operisana tek nakon teksta u Južnim vestima, 3 meseca nakon što je prvi put zakazana operacija.

Dešava se to da je zakasnila na operaciju, uhvatilo je metastazu, bila je na tri hemoterapije, sada ide na zračnu terapiju, pored toga pojavili su joj se trombovi na rukama i nogama. Ona je tri meseca čekala operaciju. Juna je ustanovljen karcinom drugog stadijuma na materici, 8. septembra je tek opirasana i to se ne bi ni tad desilo da vi niste pisali o tome u Južnim vestima i da ja nisam išla kod gradonačelnice. Ali operacija je bila kasno i ona je završila na hemoterapiji, opala joj je kosa, obrve – priča Pešićeva.

Ističe da je operacija prošla dobro, ali da je zato što se čekalo sada pred njenom sestrom i celom porodicom teška borba.

Mnogo teška. Ima 25 zračne terapije i 3 dubinske, imala je 3 hemoterapije, pored toga ima i komplikacije sa trombovima, verovatno od same operacije i doktor kaže da je verovatno od svega toga – dodaje.

Zašto je Nišlijka toliko dugo čekala na operaciju i to u mesecima kada je epidemija kovida jenjavala – iz KC Niš tada nisu precizirali, već uveravali da se očekuje normalizacija. Pešićeva kaže da je objašnjenje koje su dobili – nema lekara i anesteziologa, jer su svi tada bili u kovid bolnicama.

Klinika za ginekologiju i akušerstvo nije bila u kovid sistemu, potvrđuje i aktuelni direktor KC Niš Zoran Perišić, ali takođe kaže da jesu radili manjim intenzitetom, jer su anesteziolozi i deo lekara bili angažovani za borbu sa koronom.

Ali smatram da pacijent sa tako najtežom dijagnozom nije mogao da bude odlagan toliko – navodi Perišić.

---

Perišić: Urgentni pacijenti su potpuno zaštićeni

80-godišnja Milica Stanisavljević iz Niša, čiji je suprug preminuo u jeku epidemije kovida, priprema tužbu jer tvrdi da Niš nije imao bolnicu za lečenje brojnih pacijenata koji nisu imali koronu.

Vojna bolnica bila je namenjena ne kovid pacijentima. Milica Stanisavljević kaže da je njen suprug odatle otpušten, a da preporučene medicinske zahvate nije mogao da dobije nigde u NIšu, pa je ubrzo preminuo.

Da li je sistem u novom talasu i teškoj epidemiološkoj situaciji spremniji za pružanje zdravstvene zaštite svima, a ne samo obolelima od kovida?

Direktor KC Niš kaže da su drugačiji uslovi u kojima se sada radi u odnosu na prvi talas, jer je tada veliki broj klinika ušao u kovid sistem, kao i praktično cela nova zgrada čiji samo mali deo je bila zelena zona u kojoj su lekari imali mogućnost da leče ne-kovid pacijente.

Suštinska razlika je da nam je sada veći prostor ostavljen za non-kovid pacijente i da sve izazove uspešno rešavamo. Razmišljali smo i o zimi, o onome što se dešava tada sa povredama, pripremili Zimsku službu KC, dovoljne količine osteosintetskog materijala da možemo da zbrinemo sve pacijente non-kovid sistema, ako bude takvih povreda, trauma, čega god – navodi Perišić.

I pomoćnici direktora iz oblasti hirurgije i internističkih grana su nedavno govorili o tome da je najveća borba u ovom talasu kovida da dva sprata u novoj zgradi ostanu za ne-kovid pacijente i rekli ono što tvrdi Perišić – sve radi i dalje, samo u smanjenom obimu.

Šta to znači – svi hitni pacijenti iz celog dela gravitirajućeg regiona, to je oko 2,5 miliona ljudi, uvek im je na usluzi Klinički centar za zbrinjavanje svih urgentnih stanja, tim pre što su pojedine bolnice poput Zaječara, Leskovca, pretvorene u kovid bolnice i praktično deo pacijenata više ne zbrinjavaju. Prihvatamo sve te pacijente iz okolnih centara, prihvatamo sve ono što nam se uputi i sa Kosova i iz Kruševca, Paraćina, sve ono gde je Niš taj tercijalni centar prema kome treba da se dođe – tvrdi Perišić.

Non-kovid deo najveće zdravstvene ustanove na jugu Srbije je između ostalog i zato i dalje opterećen, jer osim prostora koji sada jeste veći, i dalje nisu svi lekari i medicinsko osoblje na svojim klinikama.

Ipak, Perišić uverava da hitni pacijenti nisu ugroženi, jer se zbrinjavaju odmah i po istim uslovima, istom opremom i na isti način kao i ranije.

Urgentni pacijenti su potpuno zaštićeni. Svaki urgentni pacijent sa bilo kojom bolešću van kovida biće adekvatno zbrinut i lečen. Pri tome moramo da budemo svesni da smo morali da neke elektivne, odložne procedure u ovom trenutku obustavimo. Pre neki dan me je pitao pacijent koji ima kilu kad će biti operisan – kada se budu stekli uslovi da se vratimo u kompletan prostor. Tada ću pokrenuti jednu veliku akciju, to evo dajem reč unapred, da će osoblje Kliničkog centra raditi i prepodne i popodne da se rasčiste liste čekanja na svim klinikama – pojašnjava Perišić.

Da li ima ugroženih pacijenata, poput onih koji čekaju svoj termin za pregled ili zbog korone ne mogu na kontrolu, takođe uverava da nema, jer onkološki, hematološki, kardiološki, kardiohirurški i neurohirurški pacijenti spadaju u grupu hitnih i te procedure se, tvrdi ne odlažu.

Sve onkološke terapije se sprovode, onkološki pacijenti se operišu, hematološki pacijenti primaju terapiju, ispunjenost hematologije u prvih 9 meseci nam je preko 105 %. Zbog toga ne mogu da kažem i ne smatram da je bilo ko ugrožen zbog toga što su odložne operacije pomerene. Isti princip je u celom zdravstvenom sistemu Srbije. Ne slažem se da pacijenti nemaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu, jer su svi hitni pacijenti zbrinuti. Ne možemo u ovom trenutku da im pružimo kompletnu zdravstvenu uslugu koja se tiče odložnih procedura i ono što se zbog smanjenih kapaciteta ne može uraditi – dodaje Perišić.

---

Koliko je ne kovid pacijenata stradalo zbog kovida, nema podataka

Više od 9 meseci epidemije i ne zna se do kada će. Koliko pacijenata zato nije došlo na red za pregled nema podataka.

U Kliničkom centru kažu da nije bilo procedura koje lekari uopšte nisu radili, a da Klinika za kardiohirurgiju nije ulazila u kovid sistem.

Doktor Dragan Milić, koji rukovodi Klinikom, kaže da pacijenti ipak jesu trpeli, jer iako zgrada nije bila u tom sistemu lekari i sestre jesu.

70 % sestara je dato za kovid sistem u to vreme, 100 % anestezije i anestetičara je takođe dato za kovid bolnicu, pričamo o martu i aprilu i nažalost Klinika je tada zbog kompletnog prelaska osoblja sa anestezije u kovid sistem bila onemogućena da radi. Mi u tom periodu nismo radili, bili su samo hitni slučajevi kojih je u to vreme bilo jako malo. To su bili oni koji zahtevaju hitnu intervenciju, neku kardiovaskularnu proceduru hiruršku koja ne može da čeka, to su bili hitni pacijenti, oni koji moraju da se operišu odmah, jer ako se ne operišu, oni umiru – ističe Milić.

Milić napominje da je marta i aprila operisano svega nekoliko pacijenata na Kardiohirurgiji i da tada jesu trpeli ne-kovid pacijenti.

Potom je sistem reorganizovan, pa su zdravstvene usluge mogli da dobiju i pacijenti kojima nije bio direktno ugrožen život.

Broj preminulih od kovida je skrivan tokom epidemije, a direktor Perišić za sada nema podatke o tome da li je u prethodnih 9 meseci u KC Niš bilo više smrtnih slučajeva od ne-kovid bolesti nego od korone.

Doktor Milić kaže da nema sumnje da je u epidemiji koronavirusa više ljudi umrlo od drugih bolesti.

I danas u kovid vreme vi imate stopu smrtnosti koja je apsolutno ubedljivo najviša kod kardiovaskularnih bolesnika. I cele ove godine i danas i juče najviše pacijenata u Srbiji je umrlo od oboljenja srca. Vi imate 50 ili 60 dnevno preminulih od kovida u celoj Srbiji, a sigurno je višestruko više onih kojih koji su umrli u istom danu od karcinoma i kardiovaskularnih oboljenja, tu nema nikakve dileme – napominje Milić.

Koliko je tome doprineo upravo kovid – nije mogao da precizira, jer kaže da takvu statistiku trenutno nije moguće napraviti.

To ćemo tek videti kada se bude podvukla crta, kada se bude videlo koliko je pacijenata umrlo u toku ove godine, jer pitanje je i koliko ljudi je uopšte došlo kod nas, koliko se plašilo da dođe da traži uslugu. Vrlo je teško reći kakva je i kolika je ta statistika. Činjenica je samo da je u celoj Srbiji broj operacija kod ne-kovid pacijenata drastično opao – navodi Milić.

I Milić uverava da od maja do danas na ovoj klinici nije otkazana nijedna hitna hirurška intervencija ili kardiovaskularna procedura – operisali su i pacijente koji su bili urgentni i morali su da intervenišu odmah, kao i one koji su hitni i mogli su da sačekaju nedelju ili dve.

Mi smo uradili ukupno od početka godine do sada 350 operacija, naša klinika. Od toga je skoro 200 kardiohirurških. Naš nivo rada sada je 4, 5 operacija nedeljno, a pre kovida smo radili desetak, znači sa upola kapaciteta sada. Prvo zato što je osoblje bilo angažovano u martu i aprilu, sada je već druga priča, mada od 7 anesteziologa sada na klinici imamo samo 5 – kako ćete vi da organizujete adekvatno posao sa 5 anesteziologa, sa operacijama kardiohirurškim koje traju po 6 sati – ističe Milić.

Od 350 operisanih pacijenata na klinici, ističe da nijedan nije dobio kovid, a smatra da je to dokaz dobre organizacije, ali i činjenice da je program bio redukovan.

Ipak, smanjeni obim rada zbog kovida znači i da liste čekanja počinju da rastu, napominje Milić – pre korone su bile liste zakazivanja od mesec dana, a sada pacijenti moraju da čekaju skoro 6 meseci.

Kada je sve ovo krenulo mi smo došli dotle da je naša lista čekanja bila svega 40, 50 pacijenata na listi, što je otprilike lista čekanja od mesec dana i to je praktično bila lista zakazivanja. A sada je skočila na nekih 130, 140 pacijenata, što je lista čekanja od nekih do 6 meseci, što još nije strašno, ali sa produžetkom ovog stanja te će liste biti duže od 6 meseci i to realno sa medicinske tačke gledišta nije prihvatljivo. Jer te liste čekanja za te najteže kardiohirurške operacije, to je neko pravilo i u svetu, da ne treba da budu duže od 6 meseci, najidealnije je da ne budu duže od tri meseca, kod nas su bile mesec dana pre korone, sa koronom sada se približavaju 6 meseci – ističe Milić.

O situaciji na početku epidemije kaže da je to bio apsolutno najteži period u KC Niš, kada se nisu dobro snašli, jer su verovatno svi bili iznenađeni i brojem pacijenata i težinom kliničke slike i sama organizacija nije bila najadekvatnija. Milić zaključuje da je jedan od razloga što je bilo tako to što Niš i dalje nema bolnicu sekundarnog tipa, što znači da lekari kovid pozitivne i nekovid pacijente leče maltene na istom mestu.

---

Pacijenti u senci kovida

U Makedoniji kovid-19 u drugi plan stavlja pacijente sa drugim zdravstvenim problemima koji za vreme pandemije teško dolaze do lekarskog pregleda ili intervencije. Nadležni tvrde da se svi hitni slučajevi zbrinjavaju, ali i aktivisti i lekari upozoravaju da će otežana dijagnostika i lečenje doneti „epidemiju“ teških bolesti.

Sa zaštitnim maskama, zimskim kapama, šalovima i rukavicama, stotine pacijenata provodi decmbarska jutra ispred bolničkih klinika u Skoplju. Zbog straha od kovida 19, neki dolaze i u zaštitnim mantilima i čekaju svoj termin za lekarski pregled.

A pristup redovnim pregledima i intervencijama ozbiljno je otežan zbog pandemije. Iako se sistem „moj termin“ formalno vratio u funkciju, termini se brzo popunjavaju i nisu dovoljni za sve.

Treba da vam se posreći. Ako imate sreće, doći ćete do pregleda preko „Mog termina“, a ako nemate, teško. Čeka se mesec- dva, zavisi od toga koja vam usluga treba, kaže Akiv Sejfula dok čeka u redu ispred ambulante gradske bolnice „8. Septembar“.

Oni koji ne mogu da dođu do lekara preko „Mog termina“- biraju alternativu.

Sa prijateljima, inače nema šanse da uđete unutra. Država nas je ostavila na cedilu, da se sami snalazimo. Nema lekara, nema mesta, sve je popunjeno. Čekam doktora, on je prijatelj moje prijateljice, pa ako bude imao vremena da me pregleda, kaže Zvezda iz Skoplja koja 2 sata čeka ispred ambulante bolnice „8. Septembar“.

Kada je sistem zaustavio sve redovne preglede i intervencije zbog pandemije kovida, odložen je bio i Zvezdin termin, koja se žali da sada ne može da ga vrati.

„8. Septembar“ jedna je od bolnica koja je pretrpela najveći udar u korona krizi. Prvih šest meseci pandemije radila je samo kao infektivna klinika, pa su svi redovni pregledi i operacije bili otkazani.

Pre tri meseca bolnica je počela da prima i druge pacijente, osim onih koji su zaraženi kovidom 19, alli, osoblje je ostalo isto, a protokoli zaštite još više otežavaju rad.

Ne možeš uvek da biraš lekara kog želiš da te pregleda, onaj koji je dežuran u ambulanti, on će te i pregledati. Meni je dao lekove i rekao da dođem na kontrolu za deset dana. Ali, evo, danas taj lekar nije tu. Da li je i on bolestan, ne znam. Vratiću se sutra, tražiću ga ponovo, rekao je jedan od pacijenata na izlazu iz bolnice.

Kovid-19 postao je fokus i glavnog kliničkog centra u Skoplju, nakon što su neke od klinika otvorile kovid- centre. Oni su sada podeljeni u crvenu i zelenu zonu, da bi pored pacijenata obolelih od kovida 19 nastavili redovne preglede i lečenje drugih bolesti.

Pacijenti koji nisu uspeli da pronađu termin, a imaju ozbiljne zdravstvene probleme, čekaju u redu za uput bez zakazanog termina, poznatog kao prioritetni uput ili uput za hitan slučaj. Ali ni to ne znači da će uslugu dobiti brzo.

Dolazim deveti put. Imam mnogo bolesti, operisan sam šest puta. Ovde čekam za snimanje abdomena, imam prioritetni uput, ali i pored toga ne mogu da završim to zbog čega sam došao. Šalju me tamo- amo, gde god da odete, svuda se čeka, a ja sam bolestan, kaže Trajan Ivanovski dok čeka u redu ispred Klinike za radiologiju u Skpolju.

Sa prioritetnim uputom, uspeo je da dođe do pregleda za srce i Rajčevski Blagoja, ali za dalju analizu toka bolesti, moraće da čeka do sledeće godine.

Za koronografiju primaju pet pacijenata dnevno i zato se čeka. Meni su zakazali za februar, ali je dobro što treba da čekam dva meseca, moglo je da bude i duže, kaže Rajčevski.

---

Porodični lekari vežbaju „brze prste“

Da se do termina za pregled teško dolazi potvrđuju i porodični lekari. S obzirom na to da ne postoji elektronski sistem koji će ih obavestiti gde je i za koju uslugu mesto oslobođeno, oni moraju neprestano proveravati stranicu „Moj termin“ i „loviti“ slobodne termine za svoje pacijente.

Prema rečima dr Vladimira Jovanovskog iz Skoplja najteže se dolazi do termina na kardiologiji, urologiji, ortopediji, očnom…

Na ovim mestima je skoro pa nemoguće naći termin. Može biti da na kardiologiji nismo zakazali termin godinu dana. Teško je zakazivanje i sa internistom jer su oni angažovani u kovid-centrima. Ako ne postoji termin, dajemo prioritetni uput. Na kardiologiji, na primer, ne primaju ni sa prioritetnim uputom, pa pacijenti odlaze u Urgentni centar, odakle ih vraćaju na kardiologiju. Na urologiju ih šaljemo sa uputom bez termina ili prioritetnim uputom. A to ne može da se planira, ako se izda mnogo uputa, klinike će biti blokirane, kaže Jovanovski.

Jovanovski kaže da pacijenti čije stanje ne može da trpi odlaganje imaju prioritet za pregled i intervenciju. Hitni slučajevu, kaže, dobijaju uslugu, ali je dijagnostika otežana.

Ono što je neophodno nije ostavljeno na cedilu. Ne može infarkt ili akutni abdomen da ostane bez medicinske nege, ne može da je pacijent u životnoj opasnosti i da mu se ne pruži nega. Ali, sa dijagnostikom se kasni. Ne bih rekao neefikasnost sistema, već tromost. Dijagnostika je otežana zbog nedostatka termina, kaže Jovanovski.

Termine za pregled posebno je teško naći u unutrašnjosti zemlje. Predsednica Udruženja porodičnih lekara Lilija Čolakova Dervišova ističe da se mnogi pacijenti šalju u veće gradove, najčešće u Skoplje.

Nema termina za eho prostate, mamografiju dojki, a posebno u istočnoj Makedoniji imamo veliki problem. Na primer, u Krivoj Palanci postoje samo dvojica internista i jedan hirurg specijalista. Ljudi moraju da idu u druge gradove, a termina nema. Ako treba da pošaljemo pacijente koji su u teškom stanju, obično koristimo prioritetne ili upute za hitne slučajeve, kaže Čolakova-Dervišova.

---

„Moj termin“ i greške u statistici

Prema brojevima Ministarstva zdravlja u prvih šest meseci pandemije kada se sistem zatvorio za sve pacijente osim za hitne slučajeve odložena su 177.773 pregleda preko aplikacije „Moj termin“.

U prethodnim analizama „360 stepeni“ iz zvanične statistike Ministarstva stiče se utisak da je od septembra drastično povećan ukupan broj pregleda i zakazanih terminima preko „Moj termin“ aplikacije.

Iz Ministarstva kažu da su napravili grešku u statistici, pa je prema novim brojevima koje smo dobili situacija sledeća:

Od 18. marta do 31. avgusta je bilo 473 846 zakazanih termina preko aplikacije „Moj termin“, od kojih je realizovano 62 odsto, dok su drugi odloženi. Od 1. septembra, kada se „Moj termin“ vratio u funkciju, do 9. decembra zakazano je 568 108 pregleda, od kojih je realizovano 69 odsto.

U ovom periodu porastao je procenat pregleda preko „Moj pregled“ aplikacije u ukupnom broju pregleda. Od marta do kraja avgusta od ukupno 1. 381. 362 pregleda kod specijalista, skoro 22 odsto su bili zakazani preko aplikacije „Moj termin“, 45 odsto pacijenata je bilo pregledano sa uputima bez termina, 33 odsto su bili hitni slučajevi.

Od 1. septembra, kada se sistem ponovo vraća u funkciju, do 9. decembra, u zdravstvenim ustanovama realizovano je ukupno 905. 596 pregleda kod specijalista. Broj pregleda preko „Mog termina“ je povećan sa 22 na 44 odsto, broj ljudi sa prioritetnim uputima smanjio se na 15 odsto, ali je broj hitnih slučajeva povećan sa 33 na 42 odsto.

Pulmolog dr Dejan Dokić, koji je koordinator kovid- centara na internim klinikama, kaže da niko ko je bio hitan slučaj nije ostavljen bez lekarske nege.

Dokić priznaje da se broj redovnih pregleda na klinikama smanjio u odnosu na prošlu godinu, ali kaže da lekari ulažu sve napore da zbrinu sve pacijente. Objašnjava da ne treba svaki problem koji pacijent ima da se posmatra kao hitan slučaj i da su prioritet oni kojima se stanje pogoršalo i ne može da trpi odlaganje.

Svako krvarenje, na primer, svako akutno stanje, se zbrinjava i ne ostaje bez odgovarajuće pomoći. Tu nema dileme, bilo da je reč o pacijentu sa kovidom ili bez, rekao je Dokić.

---

Odloženi pregledi i operacije uzimaju danak

Kada dođe do potrebe za hitnom intervencijom, već je kasno, smatra nevladin sektor, ali i deo lekara. Načelnik odeljenja za gastroenterohepatologiju u CGH „8. Septembar Jusuf Veseli kaže da će odloženi pregledi i operacije doneti „epidemiju“ malignih bolesti.

Mi već imamo takve pacijente. Možemo reći 10- 15 pacijenata koji su ušli u treću fazu bolesti i mi im ne možemo pomoći. Tu smo samo da im pružimo pomoć u preostalim mesecima života. Zamislite za šest meseci koliko ljudi se nije javilo na pregled ili još nema simptome. Rana detekcija se ne vrši kada pacijent ima nelagodu, povraćanje, crnu stolicu, krv, tada je već kasno. Državu će koštati više operacija, lečenje na onkologiji, znači teško stanje, upozorava Veseli.

I u Makedoniji i u Srbiji tek sledi vreme za analize, jer je epidemija virusa korona i dalje u jeku. Pojedini lekari ukazuju da bi za sada pojedinačni apeli pacijenata morali da naiđu na odjek i da države preduzmu mere dok situacija sa ne kovid pacijentima ne postane još ozbiljnija, ili kako lekari kažu – da dobije epidemijske razmere.