Većnici usvojili dokument za unapređenje položaja izbeglica u Vranju
Gradski većnici usvojili su na poslednjoj sednici strateški dokument koji se odnosi na poboljšanje životnog standarda izbeglica i raseljenih osoba u Vranju. Gradska poverenica za migrante, izbeglice i raseljena lica Zorica Perić kaže da je Grad u saradnji sa Komesarijatom i prethodnih godina toj ciljnoj grupi pomagao u osamostaljivanju, a ove je u planu regionalni projekat koji se odnosi na otkup seoskih domaćinstava i kupovinu građevinskog materijala.
Lokalni akcioni plan za unapređenje položaja migranata u Vranju važiće do 2025. godine, a Perićeva kaže da osim poboljšanja životnog standarda, podrazumeva i poboljšanje uslova stanovanja i ekonomsko osnaživanje porodica.
Pre dve godine smo imali veliki regionalni projekat za izbeglice iz Hrvatske. Otkupljeno je 6 seoskih domaćinstava i 8 paketa građevinskog materijala koji je koštao oko 9.000 evra. Ti ljudi su ostali ovde, ako već troše svoja sredstva tu treba da im pomognemo. Ove godine će taj regionalni projekat da bude za raseljena lica, prošle godina nas je korona omela – kaže poverenica.
Prema njenim rečima, u Vranju je u jednom trenutku bilo 25 kolektivnih centara, oko 34.000 ljudi, a iako su mnogi bili u tranzitu, veliki broj ljudi je i ostao da živi u tom gradu.
Slobodno mogu da kažem da je Vranje jedan od vodećih gradova u Srbiji kada je u pitanju realizacija projekata za ove ciljne grupe. Naravno, Komesarijat za izbeglice i migracije je tu glavni, UNHCR i OEBS, dosta projekata je urađeno preko donatora i nevladinih organizacija – kaže Perićeva.
Prethodnih godina je izgrađeno 5 stambenih jedinica, dodaje, od toga jedna sa pravom otkupa, 12 montažnih kuća, nabavljen je građevinski materijal za 48 porodica koje su imale započet objekat na svoje ime, ali nezavršen.
Vršili smo otkup seoskih domaćinstava za one koji nisu dobili stan ili nemaju započetu kući, data im je mogućnost da otkupe domaćinstvo. Otkupili smo više od deset kuća za izbeglice i tridesetak za raseljena lica – dodaje poverenica.
Osim toga, u sklopu dokumenta je i ekonomsko osnaživanje porodica, pa se rade i projekti prekvalifikacije i dokvalifikacije onih koji nisu školovani, ili upisivanje na neki zanat.
Lokalni akcioni plan se ne odnosi na tražioce azila sa Bliskog i Srednjeg istoka.
Autor:
M. D.
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
1Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Izbeglice i posle 30 godina od ratova?! Šta je sa starosedeocima, treba li i njima neka pomoć? Da se razumemo, OK je pomoći ali ne pravimo više diskriminaciju!