Nakon smrti majke Nišlija apeluje na nadležne da preispitaju organizaciju i brigu o starima u Gerontološkom

Više od godinu dana stari ne mogu da izađu iz Gerontološkog centra u Nišu zbog epidemije, a sin jedne od korisnica koja je nedavno preminula svedoči da porodice osim što ne mogu da ih vide, teško dolaze i do informacija o njihovom stanju. Kaže da će zato što sumnja da su stari zanemareni i zapušteni podneti prijave nadležnima, a poziva ih da preispitaju situaciju u ovom staračkom domu, u kome je bilo i najviše preminulih od kovida od početka epidemije.

Radovan Živković je sin korisnice koja je 5 godina živela u Gerontološkom centru u Nišu, jednom od najvećih žarišta epidemije. Nedavno je preminula, njen sin kaže da je imala demenciju i druge bolesti, u maju preživela koronu, ali je pre skoro mesec dana preminula nakon što je pala.

U emisiji „15 minuta“ je opisao šta se neposredno pre njene smrti dogodilo i zašto sumnja da su korisnici staračkog doma u Nišu zanemareni.

Desetak, 15 dana, pre njene smrti, ja sasvim slučajno dobijam informaciju da nešto nije u redu sa njenom krvnom slikom i da će je poslati kod specijaliste na preglede u KC. Insistirao sam na tome šta to konkretno nije u redu, da nije ponovo kovid, rekli su da nije. Na dalje insistiranje doktorica mi je čitala izveštaj specijaliste i rekla da ima prelom rebara 6, 7. i 8. na dva mesta. Ja sam bio frapiran i pitao sam kada je ona to pala i polomila rebra.

Iz knjige izveštaja mi je pročitala neke datume kada se, kako piše, „spustila“. Dobro, možda se takva terminologija koristi u domu da se neko „spustio“, ali od spuštanja teško da mogu rebra da se polome. Rekli su i da nije bilo vidljivih simtoma. Ja kao laik u to ne mogu da verujem, da tri polomljena rebra ne ostave nikakav trag, nikakvu modricu – priča Živković.

Zato kaže da sumnja da njegovu majku nakon tih „spuštanja“, kako su ih opisali, više niko nije pogledao i da su tek posle više dana da su joj rebra polomljena otkrili lekari kada je upućena na preglede u Klinički centar.

Meni to liči na zapuštenost korisnika tamo, što je apsolutno nedopustivo – ističe.

Ovim primerom i odgovara na pitanje o poverenju u Gerontološki centar. Poverenje je, kaže, potpuno izgubio kada mu je majka preminula.

Na dan kada je preminula su mi rekli da je kod interniste i da tamo više od 3 sata čeka da se vrati u dom. Pitao sam da odem po nju i dovedem je, rekli su da može, ali je u Urgentnom nije bilo. Vratio sam se do doma, i dalje su mu pričali da je čekaju i onda posle desetak minuta javili da je preminula – prepričava sin.

Živković ističe da je njegovo svedočenje pokušaj i apel da se nešto promeni u Domu za stare u Nišu, gde je na početku epidemije bilo oko 300 korisnika, a sada ih je, prema nekim podacima, duplo manje. Kaže da je u kontaktu i sa drugim srodnicima korisnika koji su nezadovoljni time kako se u njemu ophode prema starima.

Napominje da je jedan od najvećih problema, pored zanemarivanja, to što porodice nemaju skoro nikakve informacije o zdravstvenom stanju svojih bližnjih, posete su i dalje zabranjene, a komunikacija moguća jedino preko Vibera za one koji mogu i umeju da ga koriste.

Apel je da se izvrši kontrola, da ljudi vide i preispitaju šta se dešava tamo, da urade svi nešto zbog tih korisnika, jer se oni osećaju zapostavljeno i zanemareno – poručuje.

Njegov utisak je da je u ovoj ustanovi sve krenulo nizbrdo sredinom prošle godine, nakon hapšenja direktora koji skoro 3 meseca na slobodi, a dalja istraga još u toku.

Nišlija najavljuje pravnu bitku, ali moli nadležne da hitno reaguju zbog onih koji u ovom domu i dalje žive.

Da li će se to i desiti i kada nisu precizirali iz Ministarstva za socijalna pitanja, gde kažu da jesu dobili prijave srodnika, ali ne i koje konkretno i šta su učinili tim povodom.

Kada je u pitanju Gerontološki centar u Nišu, u kom trenutno ima 197 korisnika na smeštaju, Ministarstvo je dobilo nekoliko predstavki na njihov rad, koji su uputili srodnici korisnika i uglavnom su se odnosile na mogucnost poseta i kvalitet nege. Posete su u ustanovi bile organizovane na osnovu Preporuke Ministarstva, ali ih je ustanova suspendovala zbog pogoršanja epidemiološke situacije, na šta ima potpuno pravo – odgovaraju.

Odgovaraju da su ustanove za smeštaj korisnika tokom pandemije postupale u skladu sa njihovim instrukcijama, koje su bile uslovljene trenutnom epidemiološkom situacijom, pa su u odnosu na to stari mogli da napuste dom i šetaju i prethodnih godinu dana.

Korisnici su uvek mogli da izađu na određeni period iz ustanove, s tim što su po propisanoj proceduri, pred povratak morali da dostave negativan PCR test i prihvate da budu u dobrovoljnoj preventivnoj izolaciji 14 dana, što podrazumeva iste smeštajne uslove uz redukovan kontakt sa drugim korisnicima. Takode, šetnje u krugu ustanove su uvek bile dozvoljene, na osnovu instrukcije ovog ministarstva – dodaju u odgovoru.

Novinari nisu uspeli da stupe u kontakt sa novom direktorkom Gerontološkog centra, a na pitanja nisu odgovorili ni iz ustanove kojom rukovodi.

Svedočenje Nišlije možete pogledati u emisiji na vrhu teksta.