Sve više murala u Nišu – brišu sivilo i stav da je oslikavanje fasada vandalizam

Na zidovima niških zgrada poslednjih godina oslikane su brojne znamenite ličnosti, replike i scene iz filmova i istorijski motivi, a menja se i stav građana o crtanju po fasadama – nekada se na to gledalo kao vandalizam, a danas nailazi na pozitivne reakcije. Sociolozi i umetnici kažu da murali grad čine prepoznatljivim, brišu sivilo i daju lokalnim talentima šansu, ali podsećaju na odgovornost institucija i poručuju da Nišlije treba više da se pitaju kako žele da grad izgleda.

Murali čuvenog niškog hirurga Miodraga Lazića, boksera Dragiše Stankovića Čelika, heroja sa Košara, motiva Čegarske bitke, repera Gorana Ilića Čonija, vođe “Noćnih vukova” Saše Savića Švabe, replika i likova iz “Maratonaca” – samo su neki od onih koji su poslednjih godina oslikani na zidovima zgrada u Nišu.

Profesorka Jelena Petković sa Departmana za sociologiju Filozofskog fakulteta u Nišu kao jedan od mogućih uzroka sve većeg broja murala u gradu navodi ideološke razloge.

Sivilo boja u socijalističkim gradovima bilo je simbol jednakosti i moći bezličnog kolektiva. Svako kreativno iskakanje u urbanom ambijentu, uvođenje jarkih boja i slično bilo je u suprotnosti sa vrednostima egalitarnog društva, neretko se tumačilo i kao napad na sistem – kaže Petković

Prema njenim rečima, murali služe i za “brendiranje” gradova, odnosno čine grad prepoznatljivim, a sve ih je više i zato što se tako lokalnim umetnicima daje mogućnost da učestvuju u izmeni zapuštenih delova grada.

Da zidne slike imaju snažan politički potencijal i da mogu biti društveno angažovani kaže i profesorka Umetničke škole u Nišu Nevena Stefanović, koja je bila u timu studenata koji su 2013. godine oslikali zidove Dečijeg centra u Čairu pod mentorstvom profesora Perice Donkova.

Stefanović smatra da je upravo to bio prelomni momenat kada su murali u Nišu postali uobičajeni i počeli da nailaze na odobravanje.

Pre toga, ti zidovi bili su prostor gde su se raspravljale navijačke grupe. Imali smo ogromnu podršku medija i priliku da kažemo da studenti, umetnici i đaci iz Niša imaju potencijal. Posle smo oslikali i zidove dečije hirurgije, dečije psihijatrije i obdaništa. To je bio naš skromni doprinos stvaranju ambijenta u kome su takve stvari moguće i u kome na murale ima pozitivnih reakcija – objašnjava Stefanović.

---

Od proizvoda vandalizma do dela sa umetničkom vrednošću

O tome da je pre samo nekoliko godina u Nišu postojala odbojnost prema oslikavanju zidova, kaže Stefanović, svedoči to što stanari zgrada čiji su zidovi bili pogodni za murale nisu dozvoljavali umetnicima da ih slikaju, već su te zidove davali u zakup za reklame.

Tada smo razgovarali sa stanarima o tome da li bi hteli da nam ustupe svoju zidnu površinu koja je pregledna i lepa za oslikavanje i vladao je ambijent gde se njima više isplatilo da daju zid u zakup za neku reklamu umesto da je nama ustupe da je sredimo i oslikamo – tvrdi Stefanović.

Petković smatra da je javnost u Nišu i sada podeljena kada je reč o ovoj temi, te da su reakcije na društvenim mrežama različite.

Ono što ja primećujem to je da se javnost na društvenim mrežama podelila u pogledu procene oslikavanja murala u Nišu. Naravno, kriterijumi umetničke i tematske valorizacije murala su raznoliki i zavise od godina, obrazovanja, religioznosti i slično, pa ne čudi ta ambivalentnost javnosti – navodi Petković.

---

Razlike između grafita i murala

Takođe, Petković ističe važnost razlike između murala i grafita i kaže da su upravo grafiti forma koja je najčešće svrstavana u vandalizam zbog povezivanja sa delikventima i društvenim podzemljem.

Za razliku od grafita koji su često bez dubljeg smisla i značenja, neformalni, ilegalni, koji narušavaju izgled fasada, zaštićenih gradskih zdanja i slično, murali se prihvataju kao poželjniji način uređenja gradova – kaže Petković.

Iako je ova razlika sve manje vidljiva, ona postoji i ogleda se u tome što su murali, nasuprot grafitima, legalne slike poznatih autora, koje imaju naručioce, objašnjava Stefanović.

Najgrublja definicija je da su murali legalne slike za koje postoje naručioci, komisija koja je to dozvolila ili umetnik koji je stao iza toga. One koji crtaju grafite nikad nije zanimalo da se zna ko su oni – kaže Stefanović.

---

Odgovornost nadležnih

Petković ukazuje na odgovornost onih koji pokreću inicijativu za oslikavanje murala, kao i na odgovornost autora i institucija.

Murale ne treba realizovati preko kolena, na brzinu, iz potrebe da se ide u korak sa trendovima ili da se podilazi ukusu, zahtevima i interesima nekompetentnih donosilaca odluka – ističe Petković.

Stefanović navodi da nadležni “duguju” građanima neka pojašnjenja u vezi sa muralima i da Grad nema jasnu strategiju kada je reč o ovoj temi.

Na primer, nisam pronašla u medijima informaciju o tome ko je autor murala posvećenom doktoru Lazi ili muralu posvećenom “Maratoncima” na zgradi NKC-a. To me provocira jer su to javni prostori i trebalo bi da se pokaže idejno rešenje, da možemo da damo sugestiju. Treba pojašnjavati ideju i motiv. Grad nije napravio jasnu strategiju o tome šta bismo hteli da budemo i šta ćemo čuvati, a šta ustupiti za nekakve intervencije – ističe Stefanović.

Zaključuje da sve češće vizuelne intervencije u gradu treba da budu povod da se Nišlije malo više pitaju kako bi voleli da njihov grad izgleda.