Visoki oficir Nikola Sotirovski, suprug gradonačelnice Niša napredovao u policijskoj NVO

Suprug gradonačelnice Niša Nikola Sotirovski, koji je ranije radio na pravnim poslovima u niškom Gerontološkom centru, zatim na šefovskom mestu u Elektrodistribuciji, a od nedavno na direktorskom u Poštanskoj štedionici, visoki je oficir policijske nevladine organizacije IPO, na čijem je sajtu predstavljen kao ekspert za bezbednost. Dok iz ove organizacije ne odgovaraju na pitanja Južnih vesti, brojni eksperti za bezbednost njeno delovanje opisuju kao političko i upozoravaju da je jedna od onih koja bi izmenama zakona mogla da umesto lažnih policijskih znački dobije prave, a i neka ovlašćenja.

Marta ove godine Sotirovskom je dodeljen sertifikat na kome piše da je ispunio uslove da se pridruži ovoj nevladinoj organizaciji, da je rangiran kao visoki oficir i da je njegova funkcija da savetuje Glavni štab.

Vojna, odnosno policijska terminologija, u ovoj nevladinoj organizaciji je uobičajena, što se vidi prema objavama na sajtu i nastupima u javnosti, za koje je zadužen njen osnivač Ilija Životić. Životić je, inače, poslanik Srpske napredne stranke.

Pun naziv za IPO jeste Internacionalna policijska organizacija sa sedištem u Beogradu, a na sajtu piše da su namenjeni informisanju građana o najnovijim bezbednosnim dešavanjima i edukacijama u Srbiji. Piše i da je reč o strukovnom udruženju, pa je nejasno šta pravnika Sotirovskog kvalifikuje kao stručnjaka u policijskoj organizaciji.

Na to pitanje nije odgovorio ni sam Sotirovski. Na telefonski poziv se javio i tražio pitanja mejlom. Nije odgovorio.

Predsednik skupštine IPO Srbija Kristijan Mitrović takođe je odgovorio na telefonski poziv, ali ni on nije odgovorio na pitanja.

Vidite, za te stvari ja ne smem da razgovaram dok se ja ne čujem sa svojim šefom – kaže Mitrović u telefonskom pozivu.

Mitrović je, inače, na sajtu ove policijske NVO potpisan kao privrednik. Živi u Leskovcu, a Južne vesti saznaju da je bio navijač Partizana, tačnije član navijačke grupe Grobari Leskovac.

Nakon što se, kako je najavio, čuo sa šefom (nije ga imenovao), stigla je kratka SMS poruka:

Ne dajemo izjave do daljnjeg – uz emotikon smajli na kraju poruke odgovara Mitrović.

---

Nevladine ili vladine nevladine organizacije?

Osmeh na kraju poruke Mitrovića, ali bez osmeha odgovaraju brojni eksperti za bezbednost kada čuju pitanja o IPO Srbija.

Kažu, možda u javnosti nije najpoznatija, ali je izvesno da jeste jedna od takozvanih GONGO organizacija. Ovo je skraćenica od punog naziva na engleskom nastalog osamdesetih godina prošlog veka (Government-organized non-governmental organization), a na srpskom definicija glasi – vladina nevladina organizacija (VNVO) koju osniva ili sponzoriše država s ciljem da zastupa njene političke interese i oponaša civilne grupe i društva ili da promoviše njene internacionalne i geopolitičke interese.

Bojana Selaković, programska direktorka Građanskih inicijativa koje su ustanovile kriterijume za prepoznavanje VNVO, ukazuje da IPO Srbija svakako ispunjava neke od njih.

Najpre uočava da su nedavno osnovani, 2019. godine.

Registrovani su kao strukovno udruženje. Da postoji integritet policije, integritet drugih institucija u toj oblasti oni bi rekli ne, oni se ne bave standardima u toj oblasti, oni rade nešto drugo. Ali, generalno gledano i imajući u vidu naš kontekst i na koji način funkcionišu ove organizacije, sama ova činjenica da su oni za jako kratko vreme prepoznati od strane institucija kao kredibilan sagovornik, da sa njima zajednički sprovode aktivnosti, da imaju pristup medijima kojima nema većina drugih organizacija, to jeste na neki način alarm – kaže Selakovićeva.

Objašnjava da su u istraživanjima došli do zaključaka da je uloga takvih organizacija apsorpcija sredstava iz državnih institucija i od međunarodnih donatora, zatim da učestvuju u stvaranju paralelne realnosti i daju legitimitet različitim potezima vlasti, a treća da služe da se ruši kredibilitet kredibilnih organizacija koje se izrazito kritički izražavaju.

O aktivnostima IPO Srbija piše Kurir, gostuju na televizijama Happy i Pink, a na pitanja Južnih vesti ne odgovaraju. Šta su njihove konkretne aktivnosti poznavaoci rada ove organizacije kažu:

Uglavnom imaju treninge samoodbrane, taktike praćenja, mladi i bezbednost i sl. – kaže jedan od sagovornika Južnih vesti.

I ovaj i nekoliko drugih sagovornika koji prate rad nevladinog policijskog sektora u Srbiji nisu želeli da njihova imena budu objavljena. Kažu da su zbog svog rada već imali problema, a organizacije povezuju sa desničarima za koje kažu da jačaju i razvijaju veze i izvan granica Srbije.

---

Ko će moći da ima značku gde piše policija?

Poznavaoci kod različitih nevladinih organizacija iz oblasti bezbednosti uočavaju preklapanja u članstvu, neke zajedničke akcije i uglavnom iste ljude. Primećuju i način rada koji, na primer, povezuje DBA, Narodne patrole i IPO, članstvo njihovih članova u strankama, u nekim slučajevima povezuju ih i sa vlašću.

Iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kažu da najviše brine veza za Ministarstvom unutrašnjih poslova.

Ne bih da širim paniku, ali imam podatke da DBA organizacija iz Beograda ima vid saradnje s MUP-om. Oni su govorili da su dobijali značke iz ministarstva, da imaju pristup. Oni su dosta zatvoreni, nisam uspeo da istražim do kraja, ali oni jesu na neki način povezani sa ministarstvom, na institucionalan način. To potencijalno jeste veliki problem – kaže Bojan Elek iz ovog Centra.

Iz BCBP-a ovih dana pokušavaju da javnosti objasne, a vlast ubede da odustane od najavljenih izmena Zakona o policiji. Policija je, po aktuelnom zakonu, definisana kao način obavljanja poslova uz minimalnu primenu sile, a po novom kao organizovana sila prinude.

Po predviđenim izmenama, pojam policija se koristi samo za Ministrarstvo unutrašnjih poslova i tamo gde ministar tako odluči.

Zaista je meni nepojmljivo da je bilo ko od profesionalaca u ministarstvu pomislio da je u redu da ministar može svojevoljno da odlučuje o tome ko je i šta je policija. Ne postoji nikakvo ograničenje u tom članu. Bukvalno ministar može da da značku onim iz 2017. likovima koji tuku novinare na inauguraciji predsednika. Izvolite značku, vi ste od sad policija. Potencijalno, to može da se da bilo kom subjektu jer tako stoji u tom članu – upozorava Elek.

Dalje tumači da bi tako i IPO Srbija mogla da bude jedna od njih. Organizacija poznata po tome da je i na jugu Srbije širila članstvo i delila svoje značke mogla bi da ostane bez te mogućnosti, ali i da je ozvaniči.

Elek i brojni drugi kada objašnjavaju situaciju koriste izraz parapolicija.

Nije precizirano kakva ovlašćenja bi imala ta parapolicija koju bi ministar mogao da proglasi takvom. Teoretski bi, po Zakonu o policiji, mogli da imaju sva ovlašćenja kao i policija – da privodi, dovodi, koristi sredstva za vezivanje, čak i fizičku silu i vatreno oružje. – kaže Elek.

Iz IPA Srbija su već prepoznali da ih mogu nazvati parapolicijom, pa su im na svom sajtu u rubrici Civilni sektor bezbednosti odgovorili.

Naziv Policijska u imenu našeg strukovnog udruženja je nešto što kod loše informisanog dela stanovništva može izazvati određene vrste nedoumice koje zluradi pojedinci mogu pokušati da predstave u kontekstu da smo mi parapolicija, špijuni, agenti, da smo tu da radimo sve i svašta za vlast itd. Međutim, naziv našeg udruženja odražava sasvim suprotno od toga, stepen demokratičnosti našeg društva koji do pre nekoliko godina nije bio moguć – objašnjavaju na sajtu.

---

„Ljubitelji samih sebe i svoje zaljubljenosti u to“

Na sajtu IPO Srbija niko od pomenutih funkcionera nije policajac, niti piše da ima ikakvo iskustvo rada u policiji, ali policije ima u svim njihovim brojnim obeležjima, primećuje penzionisani policajac sa četrdesetogodišnjim iskustvom Siniša Janković.

Od penzionisanja je aktivan u udruženju građana Institut za istraživanje korupcije Karea, pa na molbu da analizira ovu organizaciju podnosi izveštaj:

Ja bih mogao da dam neki onako uopšteni zaključak da se tu više radi o ljubiteljima policije i o ljudima koji su fascinirani policijom, jer je policija, sasvim sigurno, organizacija, pojam ili delatnost koja dobar deo ljudi fascinira, što sam imao priliku da vidim tokom četiri decenije bavljenja tim poslom. Nigde nisam video radno iskustvo u policiji ni za jednog od njihovih članova, ali sam uočio da imaju jednog člana koji je predstavljen kao privrednik. Ako neko ima obrazovanje iz oblasti bezbednosti, barem neki kurs, pa ajde i u redu. Ali privrednik? Ovde su otprilike ljubitelji samih sebe i svoje zaljubljenosti u to – zaključuje Janković.

Primećuje da su registrovani kao strukovno udruženje, prikazuju svoju značku i obrazlažu da se razlikuje od zvanične policijske, pa je samim tim legitimno da je imaju, a Jovanović se poziva na iskustvo i kaže da bi značke gde piše policija morala da ima samo ona prava.

Takođe mi ovde privlači pažnju to da mnogo prostora daju tim spoljnim obeležjima, nekim atributima. To je apsolutno mogući izvor i rizik za zloupotrebu. Ne znam koji je motiv i pobuda nekoga da ima nešto što je barem malo slično policijskoj znački i da ima taj natpis, svejedno da li je na engleskom ili na bilo kom jeziku. Od građana ne možemo očekivati da znaju kakva je značka, kako bih rekao, zvanične policije, ne znam više kako da nazovem policiju za koju bi trebalo da znamo šta je, jedna jedina i da je upoređuje sa nekom drugom, niti da bi građani u slučaju neke neprijatne situacije ili zloupotrebe imali dovoljno vremena da gledaju i proveravaju značku – analizira dalje bivši policajac.

I Janković, odnosno Udruženje čiji je član, angažovani su u analizi predloženih izmena zakona. Ukazuje na to da ovaj razgovor o policiji možda u budućnosti ne bismo ni smeli da vodimo, odnosno da pišemo o njemu, a on ne bi smeo da objavljuje knjige o korupciji sa policijom u nazivu.

U priču i analize uključuje se i opozicija i prozivaju vlast, oni onda saopštenjem odgovaraju – takođe prozivkama. Javnost u međuvremenu ne zna koliko u Srbiji zaista ima policijskih nevladinih organizacija u kojima nema policajaca, ali tako nastupaju. Ne znaju ni šta bi te organizacije uskoro mogle da postanu.

*NAPOMENA: Nakon objavljivanja teksta stigla je informacija da je nacrt zakona povučen iz procedure, što je saopštio ministar Aleksandar Vulin.