NUNS povodom smrti Miloša Vasića: Umro je jedan od najboljih u našem poslu

Posle duge i teške bolesti u Beogradu je danas u 74. godini preminuo Miloš Vasić, jedan od osnivača nedeljnika „Vreme“. Nakon decenija pisanja za različite medije, njegov jedini poslodavac bila je istina, uz te reči opraštaju se od Vasića kolege iz NUNS-a.

Novinarstvom je počeo da se bavi 1969. godine. Pre dolaska u „Vreme“, proveo je 15 godina u nedeljniku NIN koji je napustio zbog pritisaka režima Slobodana Miloševića. Na predlog Srđe Popovića, 1990. prihvata ideju da učestvuje u pokretanju novog nedeljnika „Vreme“.

Tuga i bol ispunjavaju danas sve novinare profesionalce u Srbiji, jer je umro jedan od najboljih u našem poslu otkad se na ovim prostorima zavrtela rotacija.

Nakon decenija pisanja i govorenja za različite medije, izvesno je to da je Miša živeo od novinarstva i da je njegov jedini poslodavac bila istina. Ona istina koju je često plasirao kroz stilske bravure i bujice vlastite erudicije. Na strani istine, uvek je bio protiv gušenja slobode, bahate demonstracije sile, protiv samovlašća moćnika. Svrstavajući se tako među često medijski napadane i proganjane misleće ljude – navode iz NUNS-a.

Podsećaju da je pisao o krvavom raspadu bivše Jugoslavije i da se verovalo u to što piše.

Novine su se tih godina kupovale i zbog Miše Vasića. I kada bi u Vremenu osvanula njegova analiza, svojevrsni vasićevski žanr, članak bez sagovornika, sticao se utisak da je dobro saslušao uistinu informisane ljude, bliske istragama ili vrhu vlasti. O njima nije govorio. Ostavio nam je i nepogrešivi podsetnik na ubistvo premijera Đinđića, tekstovima u Vremenu i knjigom Atentat na Zorana.

Vasić je bio predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije od 1997. do 1999. U vreme primene giljotina Zakona o informisanju, progona slobodnih medija, ubistva Slavka Ćuruvije.

Vreme komemoracije i sahrane Miloša Vasića biće naknadno saopšteni.