Izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama uskoro pred poslanicima, nema novih rešenja za stare probleme

Nacrt zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji će se u jesenjem zasedanju naći pred poslanicima Skupštine Srbije ne sadrži sporne odredbe kojim bi neka društvena preduzeća bila izuzeta, ali on ne sadrži ni, kaže Uroš Mišljenović iz Nevladine organizacije Partneri Srbija, nova rešenja za stare probleme poput neefikasnog inspekcijskog nadzora, slabe kaznene politike ili nemogućnosti da se institucije primoraju da dostave informacije koje nezakonito skrivaju.

Brojne zamerke i loša rešenja na prvobitni Nacrt iz maja meseca prepoznale su grupe organizacija civilnog društva okupljenih u Koaliciju za slobodu pristupa informacijama, a nakon javne rasprave i dostavljanja predloga, došlo se do nove verzije Zakona koja bi, u sadašnjem obliku, trebalo da se nađe na raspravi u parlamentu.

Poslednja verzija, po oceni organizacija civilnog društva, sadrži manje štetnih rešenja u odnosu na prethodne verzije, pa su tako, nakon reakcije civilnog sektora i medijskih udruženja, iz Nacrta uklonjeni novi osnovi za ograničenje prava javnosti da zna, poput ugrožavanja položaja na tržištu državnih preduzeća i drugih društava kapitala.

Nacrtom su uvedena i dodatna ovlašćenja Poverenika u situacijama kada organi javne vlasti uopšte ne odgovore na zahtev tražioca, što bi trebalo da ima pozitivan efekat na dosadašnju praksu (ne)postupanja organa javne vlasti.

Uroš Mišljenović iz Nevladine organizacije Partneri Srbija kaže da su se, zbog loših rešenja u ranijim nacrtima zakona, posvetili odbrani dostignutih prava i sprečavanju uvođenja dodatnih ograničenja prava.

Verujem da smo u tome u velikoj meri uspeli. Na primer, gledajući poslednji Nacrt zakona, može se reći da smo sprečili da lukrativna društva kapitala u javnom vlasništvu, poput Air Serbia, Telekoma, Železnica, DIPOS- a, Puteva ili Koridora Srbije budu izuzeta iz zakona ili da im se daju novi osnovi da sakriju informacije o svom radu. Obaveza da postupaju transparentno ostaje – objašnjava Mišljenović.

Poslednje rešenje je bolje od 2 prethodna jer ne sadrži najspornije odredbe kojima bi mogućnosti za kontrolu institucija bile dodatno ograničene, kaže Mišljenović, ali kako objašnjava, veruje da značajnijih novina u praksi neće biti, jer ključni problemi vezani za pristup informacijama od javnog značaja ovakvim Nacrtom ne mogu biti prevaziđeni.

Na žalost, ovaj višegodišnji, iscrpljujući proces ismene Zakona zapravo je propuštena prilika da se suštinski unapredi zakon koji uređuje javnost u radu institucija odnosno pravo građana da uvidom u zvaničnu dokumentaciju kontrolišu rad institucija. Ovaj institut smo pravno ustanovili pre više od 15 godina a potom ga i u praksi strpljivo gradili, tako da očekujem da će građani, novinari, i drugi koristiti ovaj mehanizam i nakon usvajanja izmena Zakona – kaže Mišljenović.

Brojne su institucije koje poslednjih godina krše Zakon i nedostavljaju tražene informacije. Informacije u vezi sa kupovinom vakcina, o broju mrtvih tokom kovid pandemije ili o radu javnih preduzeća često u proteklom periodu nisu dostavljale novinarima, a prema statistici Poverenika za informacije od javnog značaja za 2020. godinu, po njegovim rešenjima najviše ne postupaju ministarstva, republički organi i organizacije, javna preduzeća, pravosudni organi, lokalne samouprave i njihova javna preduzeća.

Mišljević objašnjava da predloženi Nacrt donosi nova ovlašćenja Poverenika u situacijama kada institucije uopšte ne odgovore na upućeni zahtev za pristup informacijama.

Ovo je inače još od usvajanja Zakona veliki problem, takozvano ćutanje uprave. Poverenik je zatrpan takvim predmetima a novo rešenje će, verujemo, imati pozitivan efekat na dosadašnju praksu jer se povećava mogućnost kažnjavanja zbog ovakvog ignorisanja obaveza. Takođe, uvode se neke nove kategorija obveznika zakona, što će omogućiti bolju kontrolu primene poverenih javnih ovlašćenja i potrošnje javnog novca – kaže on.

Negativne strane predloženog rešenja se, sa druge strane, ogledaju u otežanom pristupu informacijama o radu Narodne banke Srbije i Državnog pravobranilaštva, a pored toga objašnjava Mišljenović, Nacrt se nije pozabavio evidentnom neefikasnošću u radu Upravnog inspektorata.

Usvajanje Zakona najavljeno je za jesenju sednicu parlamenta kada će poslanici amandmanima moći da ga unaprede, a Mišljević kaže da će organizacije civilnog društva pomno pratiti rad nadležnog skupštinskog odbora i plenarnu sednicu kada ovaj zakon bude tema, te da će adekvatno reagovati u eventualnom slučaju daljeg ograničenja prava.