Prosečna cena nekretnina u Nišu viša za preko 100 evra po kvadratu nego prošle godine

U Nišu je u trećem kvartalu ove godine prosečna cena stanova u starogradnji iznosila 923 evra po kvadratu, što je za oko 130 evra više nego u isto vreme prošle godine, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda. Znatno je poskupela i novogradnja jer je, prema podacima RGZ-a, prosečna cena kvadrata 1.057 evra, dok je prošle godine bila 937.

Nakon što je vanredno stanje 2020. privremeno zaustavilo rast cena kuća i stanova na jugu, usledio je veliki skok ove godine, pa kvadrat u nekim delovima Niša košta i preko 2.000 evra.

Oni koji traže stan ukazuju da građani sa prosečnom platom ne mogu da ga priušte.

Tako Nikolići, koji u Nišu žive kao podstanari, kažu da su prošle godine počeli da gledaju stanove, ali da čak i sa platama koje imaju nisu sigurni da li bi mogli da finansijski izdrže isplatu stambenog kredita.

Prvi problem je što nemamo novac za učešće. Tako da bismo mogli da kupimo stan, ali samo na rizik. Da supruga uzme keš kredit za učešće, a onda ja stambeni kredit. Ali to je rizik, jer se zna da danas nijedan posao nije siguran – kaže Slavko Nikolić.

Napominije da je prošle godine našao stan u izgradnji na Panteleju za koji su investitori tražili 850 evra po kvadratu, dok su na istoj lokaciji sada stanovi 1000 do 1.000 evra po kvadratu, i to u izgradnji.

Nažalost, prošle godine kada su cene nekretnina bile niže nisam ispunjavao uslove za kredit, a sada ću morati dobro da promislim. Jer, kako raste cena stanova, tako raste i cena kiriija. Tako da je pitanje šta je isplatljivije, plaćati ratu za kredit ili kiriju – kaže Nikolić.

Stručnjaci navode različite razloge za poskupljenje nekretnina. Odlazak radnika iz zemlje, poskupljenje građevinskog materijala i komunalija, ogromna potražnja u odnosu na slabu ponudu – neki su od uzroka koje su navode.

Doprinela je i pandemija, a poskupelo je i sve za dobijanje građevinske dozvole. Što se tiče građevinskog materijala, primera radi, samo ove godine je u tri navrata skočila cena stiropora za po 15-20 odsto. Osim toga, niže su kamatne stope na stambeni kredit. Ali ključan uzrok poskupljenja stanova je ogromna potražnja – objašnjavaju građevinari.

Međutim, za Biljanu Stepanović iz Nove ekonomije to nisu dovoljna objašnjenja i ona ističe da u Srbiji postoji klasa ljudi koja poseduje ogroman novac nepoznatog porekla i koja taj novac nema gde da ulaže sem u nekretnine, što povećava potražnju, a samim tim i cene.

Jedni od njih nekretnine grade, a drugi ih kupuju. Oni nemaju taj novac gde da ulažu u Srbiji sem u nekretnine. Ne možemo zaboraviti da obični ljudi koji žive od plata toliko novca nemaju niti su kreditno sposobni da mogu da podignu tolike kredite i da otplaćuju rate – objašnjava Stepanović.

Podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazuju i da od 2018. godine u Nišu konstantno raste broj kupljenih i prodatih stanova i kuća, pa je samo u trećem kvartalu ove godine iznosio 959, što je za 2,1% više nego 2020.

Od toga čak 65% nekretnina u kupljeno je gotovinom, dok je prošle godine u istom periodu 55% kupaca platilo stan u Nišu kešom, a ostali su podizali kredit.

Ukupan obim novca na tržištu nepokretnosti u Nišu od juna do kraja septembra ove godine iznosi 42,9 miliona evra, što je 10 miliona evra više nego u to vreme prošle godine.

Podsetimo, odbornik niške Skupštine Nikola Ilić izjavio je na sednici prošle nedelje da zet gradonačelnice nije imao korist od kupovine socijalnog stana u Ulici Majakovskog i da će ga plaćati po tržišnoj ceni, tačno 835 evra po kvadratu, ali ga je i izveštaj Republičkog geodetskog zavoda demantovao.