Planom Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Resavica za 2022. godinu predviđen je projekat detaljnih geoloških istraživanja u okviru kojeg je planirano, piše Ekapija, izmeštanje reke Moravice kod Aleksinca i moguće vađenje uljnih škriljaca.
Branko Đukić, izvršni direktor za tehničke poslove u tom javnom preduzeću, kaže da je predviđeno da se na lokaciji kod reke Moravice izvrši jedan raskop u okviru projekta detaljnih geoloških istraživanja.
Tu treba da se izmesti korito Moravice u dužini od 650 metara, da bi se možda mogla zahvatiti jedna količina uglja površinskom eksploatacijom, a tim zahvatanjem bi mogao da se izvadi i jedan deo uljnih škriljaca – rekao je Đukić.
Plan Resavice za 2022. godinu je prošao Nadzorni odbor kompanije i ići će na Vladu na usvajanje.
Plan vađenja uljnih škriljaca na lokaciji kod Aleksinca datira od ranije, a 2012. godine država je tražila i konsultanta za taj projekat i godinu dana kasnije najavljivala potragu za strateškim partnerom za taj posao.
Uljnih škrljica ima u 23 basena u Srbiji, a upravo je područje u Aleksincu najbogatije tom sirovinom.
Istim planom Resavice za 2022. godinu nije predviđeno otvaranje rudarenja u okviru Aleksinačkih rudnika sa podzemnom aksploatacijom, dodao je Đukić.
Elektroenergetska kriza opet je u toku, ali se nije razmatralo otvaranje rudnika koji je zatvoren posle nesreće 1989. godine.
Posle nesreće 1989. godine to iskopavanje je stavljeno ad acta. Mi imamo određene, veće količine uglja u ležištu Dubrava u Aleksincu i mogli bismo to da vadimo, ali kada, to ne mogu da kažem. Za to je protebna strategija, studija, potrebna je dokumentacija, a to tek ako se donese donese odluka na nivou države da se ugalj kopa iz ovog ležišta. Ali po meni će proći vreme dok se to ne desi – rekao je Đukić za Ekapiju.
U Aleksinačkom rudniku je 2019, prvi put posle 30 godina, izvršen probni iskop 3.000 tona uglja, ali se dalje od toga nije otišlo.
Đukić, međutim, kaže da ta probna proizvodnja još nije završena.
Završili dmo dva iskopa, ostala su još dva, i to smo stavili u plan i za sledeću godinu, pa kad prođe zima izvršićemo raskop još ta dva i dati na analizu. Nakon toga se pravi izveštaj za ministarstvo da je projekat detaljnih geoloških istraživanja završen, kako bi se dalje pravili eventualni planovi da urade konkretni projekti – navodi jedan od direktora Resavice.
Direktor Aleksinačkih rudnika Nemanja Denić je za Ekapiju potvrdio da se nakon probnog površinskog otkopavanja čekaju dalji projekti.
Ne možemo bez projekata ništa da nastavimo da radimo. I dalje je površinska eksploatacija uglja u planovima, ali to ne mora da znači da će je biti. Uvek fali novca i fale projekti. Sve što je traženo je urađeno, svi podaci su dati na obradu i na osnovu njih bi trebalo da se završe projekti i tehnoekonomska analiza, da se vidi da li je to isplativo, pa ako država rada da se to radi, tek onda da se radi – rekao je Denić.
Podsetimo, 17. novembra 1989. godine rudnik je „zaključan“ nakon nesreće u kojoj je od trovanja ugljenmonoksidom poginula skoro cela smena.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Ja sam da se Aleksinac izmesti zajedno sa Moravicom i da ljudi mogu da kopaju do mile volje. Ne bi ni trepnuli Aleksinčani, potpisujem
Ово је доказ да са овом влашћу и од горег има горе. Литијум је мала маца за шкриљце!
Bajden je bio veliki zagovonik eksploatacije skriljaca, ali zbog ekoloskog lobija je odustao i svoju prethodnu nazvao – velikom greskom. Metoda eksploatacije skriljaca se zove „fraking“ , razvijena u USA, podrazumeva izlaganje skriljaca tecnosti pod velikim pritiskom sto cini neopisivu stetu po podzemni eko sistem. Iskoriscenje skriljaca se isplati samo ako je cena barela nafte veca od 90 USD.
Pre desetak godina je jedna velika , čini mi se, kanadska kompanija vršila ispitivanja u vezi tih uljnih škriljaca i ustanovila da im se investicija ne isplati. Odustali su od dalje eksploatacije. I sada, odjednom, naši stručnjaci našli računicu? Još jedno izvlačenje para iz buđžeta i ništa više…Tuga…
Nakon „ove“ , nazovi vlasti, neće moći da nas izvade ni 5 Jadra i 8 Aleksinca !
A projekti se rade 1-2 dana ako ih rade „stručna“ lica iz redova SNS-ovaca !