Badnji dan mnoštvom običaja najavljuje rođenje Isusa Hrista

Seča badnjaka rano ujutru, paljenje badnjaka u večernjim satima, lomljenje česnice, neki su od običaja karakterističnih za poslednji dan Božićnog posta – Badnji dan, koji nizom običaja najavljuje najradosniji hrišćanski praznik Božić. Ovo veče bi trebalo provesti u krugu porodice, a porodična trpeza koja je simbol vitlejamske pećine, mesta rođenja Isusa Hrista, bi trebalo da bude posna i raznolika.

Iako se običaji razlikuju od kraja do kraja, suština Badnjeg dana je zadržana i ona je u dočekivanju Božića.

Za badnjak se najčešće bira hrastovo drvo, koje je u srpskom narodu sveto drvo jer se veruje da ima moć pošto mu lišće ne opada tokom cele godine, a po njega rano ujutru odlazi domaćin kuće.

Badnjak se u večernjim satima pali, kaže sveštenik Ivan Cvetković, da bi izgorelo sve što je bilo grešno u proteklom periodu i kako bismo ušli čisti u praznik rođenja Isusa Hrista.

Mnoge simbole karakteristične su za Badnje veče – bacanje žita kao simbol večitog života, vino koje je uvek simbol krvi Hristove, pogača koja se mesi simbol je tela Hristovog, svi plodovi koji se iznesu na trpezu simbolišu prvine koje smo čuvali za taj dan da rod bude blagosloven – kaže Cvetković.

Kako je Badnji dan poslednji dan posta, takva treba da bude i trpeza, a karakteristično za taj dan je spremanje česnice u koju se ubacuje parica i koja se lomi pre večere.

Iako to nije hrišćansko učenje, već deo običajnog kolorita, veruje se, kaže Cvetković, da će onog kome se padne novčić pratiti sreća te godine i biće materijalno potkovaniji.

Ima mnogo običajnog kolorita, ne crkvenog. U južnoj Srbiji, na Kosovu i Metohiji, uglavnom se večeralo na podu, postavljala se slama, suštinski pravio se ambijent pećine u kojoj se Gospod rodio. Cela dnevna soba gde se obeduje je poprimala oblik pećine. U smislu uniženja samog Gospoda koji se nije rodio kao bog u palati, sve što ima taj pozitivni vrednosni sud u smislu bogatstva ovde je kao jedna obrnuta proporcija. Da se Gospod rađa u najskromnijim uslovima datosti vremena onoga čoveka. Gospod se rađa u jednoj kompletnoj poniznosti, u štali – to je jedna paradigma – kaže Cvetković.

Ovo veče trebalo bi provesti u krugu porodice, a prema verovanju nakon večere ništa se ne podiže sa stola, jer u noći pre Božića dolaze naši preci da se posluže.