Sedamdesete godine – zlatno, ali i doba najmračnijih događaja u Nišu

Iako je i danas uvreženo mišljenje Nišlija da se u “Titovo vreme” živelo najbezbrižnije, sedamdesetih godina prošlog veka dogodili su se i neki od najmračnijih događaja u istoriji Niša. Pored kulturnog života koji se u tom periodu posebno razvijao, zlatno doba mladih Jugoslovena obeležila su i brojna ubistva i silovanja.

Sedamdesete u Nišu, kao zlatno doba mnogih generacija, nisu obeležile samo dobra muzika, fudbal, pokreti, legendarni filmovi, putovanja u zemljama Jugoslavije i niška Hipi dolina, već i brojni događaji koji su u to u vreme uznemirili javnost.

Mlađe generacije od starijih često čuju kako se nekada živelo bezbednije, kao i onu rečenicu “mi smo naše vreme mogli da spavamo i na klupama”. Ipak, hronike iz sedamdesetih godina 20. veka govore da Nišlije u to vreme i nisu bile tako bezbedne.

Avgust mesec 1971. godine obeležila je do pucnjava ispred hotela “Ambasador“ u kojoj je maloletnik pištoljem ubio dve osobe, a druge dve teško povredio.

Da nije bilo baš bezbedno hodati ulicama Niša, navode iz niškog Istorijskog arhiva, govori i podatak da je oktobra 1973. godine nedaleko od spomenika na Bubnju ubijen radnik fabrike pumpi “Jastrebac“ dok se svojim mopedom vraćao kući u Knežici. Svega par dana nakon toga, u parku “Čair“ pokušano je ubistvo iz osvete.

U niškoj Palati pravde, decembra 1972. godine odigralo se ubistvo Radeta Đankovića koji je naočigled velikog broja ljudi i sudskih stražara upucan sa devet hitaca iz pištolja. Pravdu su „podelili“ četvorica braće Vujisić koji su hteli da „namire krv“ za ubistvo svoga brata Milovana koga je 1970. godine ubio Rade u kafani „Šaran“ u Svilajncu – navode iz Arhiva.

Jedan od četvorice tada uhapšenih ubica, poslednji se predao nakon što je posetio grob svoga brata da mu kaže da je “krv namirena“.

Kuriozitet je i taj, navode iz Arhiva, da je supruga ubijenog Radeta na sudu izjavila da se odriče zahteva za odštetu te objavila krvno pomirenje porodice Đanković i Vujisić, a od sudije je tražila da se ubice njenog supruga kazne minimalnom kaznom.

Iako se i danas prenosi da je narodne milicije bilo na svakom koraku, oni se nisu zatekli u momentima kada su se neki od najmračnijih slučajeva dogodili u Nišu.

Prema pisanjima Narodnih novina, početkom maja meseca 1973. godine, kako se sumnjalo 10 muškaraca silovalo je 20-godišnju devojku, zbog čega je sedmoro njih osuđeno na ukupno 31 godinu zatvora. Istog dana, pisalo se i o 26-godišnjoj ženi koja je svom 26-godišnjem prijatelju “odsekla muškost”, za šta je osuđena na godnu dana zatvora.

Još jedno grupno silovanje dogodilo se samo par dana kasnije, kada je grupica mladića silovala dve maloletne učenice osnovne škole i za ovo delo šestorica njih je osuđena na ukupno 31,5 godina zatvora.

Iako je milicija u to vreme brzo hvatala počionioce ovih dela, a sud presuđivalo ekspresno, ovakva dela su se ponavljala, pa iako vlada neko opšte mišljenje da je Niš bio bezbedan u socijalističnom periodu, praksa pokazuje drugačije, kaže Igor Rakić iz niškog Arhiva.