Banđur: Postavljen temelj za reformu pravosuđa, referendumsko „ne“ u Nišu i signal nezadovoljnih lokalnom vlašću

Narodni poslanik Srpske napredne stranke iz Niša Miloš Banđur kaže da je zadovoljan rezultatima referenduma i tvrdi da će ustavne promene poboljšati pravosuđe. Ipak, veliki gradovi su izgubljeni, a tome su, kako kaže, doprinele i dezinformacije koje su stizale i iz redova SNS i SPS. Zato ni njihovi simpatizeri nisu glasali, a neki su, kaže, hteli da pošalju signal da nisu zadovoljni lokalnom vlašću.

Dok su predstavnici opozicije izražavali zadovoljstvo rezultatima referenduma u Nišu, predstavnici lokalne vlasti nisu se oglašavali.

Od narodnih poslanika i funkcionera SNS na jugu Srbije sa kojima smo hteli da razgovaramo o rezultatima referenduma jedini se javio Miloš Banđur.

On kaže da je u nedelju najvažnije bilo to što su građani potvrdili odluku Narodne Skupštine.

Ovim je postavljen temelj za ozbiljnu reformu pravosuđa u smislu nezavisnosti od uticaja izvršne vlasti, političke vlasti i interesnih grupa, sve sa ciljem većeg poverenja građana u sudove i tužilaštva. Ustavni amandmani naglasavaju nezavisnost sudije u obavljanju posla i samostalnost tužioca. U tom smislu Ustav precizno reguliše uslove premeštanja sudije u drugi sud jer se do sada ova mogucnost mogla zloupotrebljavati kao mehanizam disciplinovanja sudija, odnosno kažnjavanja u slučaju neposlušnosti. Ovim se sudija oslobađa straha od pritiska u donošenju presude – kaže Banđur.

Pojašnjava da je novim promenama i ukinut probni period za sudije od 3 godine, kao i da su precizirani elementi za razrešenje sudija.

Izbor sudija i tuzilaca se oslobađa direktnog uticaja izvršne i zakonodavne vlasti novim načinom formiranja Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva koji imaju i dalje po 11 članova. Svega po 4 člana ovih najviših pravosudnih tela sada će birati Narodna Skupstina 2/3 većinom glasova svih narodnih poslanika iz reda uglednih pravnika, posle javnog konkursa. Podrazumeva se da će uslov 2/3 većine podrazumevati saglasnost pozicije i opozicije, te da će to dovesti do izbora objektivno najuglednijih pravnika – kaže Banđur.

Zakon će propisati, kako kaže, uslove i postupak za izbor sudija. Dakle pred nama je donošenje niza zakona i podzakonskih akata na temelju ustavnih amandmana.

“Opozicija nema puno prostora za radovanje”

Vlast nije imala kampanju o referendumu, tvrdi ovaj poslanik, a tumači i da spot koji je emitovan na RTS-u nije razjašnjavao stvari na pravi način, niti je mogao da značajnije motiviše glasače.

Ujazuje da su dezinformacije stizale i iz redova vladajuće većine.

Ako se ovome dodaju dezinformacije koje su širili pojedini poznati funkcioneri SNS i SPS, vodeći pravu medijsku hajku protiv ustavnih amandmana, sa lažnom pričom da ce nama zapad postavljati sudije i tužioce i tako dalje, jasno je zašto je oko 70% birača ostalo kući, tj. procenat izlaznosti nije znacajno veći od 30% – smatra Banđur.

Kaže da je u velikim gradovima pobedila opcija “ne”, ali tvrdi sa malom razlikom. Kao primer navodi Niš gde je razlika bila 4.400 glasova, a nju je nadomestila manja opština iz Okruga gde je izlaznost bila velika.

Barem polovinu onih koji su glasali protiv su glasači SNS koji su nepravilno informisani poverovali nekim svojim partijskim autoritetima da ove promene vode u neku kolonijalnu pravosudnu zavisnost od zapada, sto naravno nije tačno. Ima i toga da, nesmatrajući referendum događajem od krucijalne važnosti po državu, neki glasači SNS su uzdržavanjem od glasanja ili glasanjem protiv, želeli da pošalju vrhu stranke signal da nisu zadovoljni sa lokalnom vlašću. Zato smatram da opozicija nema previše razloga za radovanje – zaključuje ovaj narodni poslanik.

Opozicija misli drugačije i pobedu „ne“ u Nišu, Beogradu i Novom Sadu vidi kao znak da je moguća i pobeda na parlamentarnim i predsedničkim izborima koji će biti 3. aprila.

Podsetimo, opcija “NE” pobedila je u nekoliko većih gradova, ali je Vučić na svojoj konferenciji rekao samo beogradske rezultate.

U Nišu je za “NE” glasalo 53,28% izašlih birača, ali je zato u Topličkom okrugu za “DA” bilo oko 70%, slično je i u Pčinjskom i Jablaničkom, dok je u Pirotskom glasalo potvrdno oko 60% izašlih.

U svim mestima izlaznost je bila mala, a u većini nije dostigla ni 30%.