Panel-diskusija na temu rodno osetljivog jezika na niškom Filozofskom fakultetu
Kako bi se otvoreno razgovaralo na temu rondo osetljivog jezika, niški ogranak evropske omladinske organizacije AEGEE organizuje panel-dskusiju pod nazivom “Rodna ravnopravnost ili krvarenje jezika?”, koja će biti održana 5. maja na Filozofskom fakultetu u amfiteatru br. 301 sa početkom od 17 sati.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji obuhvata i upotrebu rodno osetljivog jezika, donet je 1. juna prošle godine, a to je dovelo do podeljenih mišljenja u javnosti i do brojnih rasprava.
Iz organizacije navode da je tema rodno osetljivog jezika u poslednje vreme postala aktuelna medju mladima ali i u drugim krugovima, a svoje viđenje ove problematike izneće moderatorke panela, studentkinja Srbistike i aktivistkinja za ženska prava Anđela Jovanović i studentkinja prava i članica grupe za socijalnu jednakost AEGEE-Evrope Milica Živanović.
Pored njih dve, panelisti govroće i stručnjaci iz oblasti filologije,morfologije, sociologije, prava i aktivisti.
Postavlja se pitanje da li eliminisanje rodno zasnovanih diskriminacija kao glavni cilj upotrebe rodno osetljivog jezika opravdava proces transformacije jezika koji je neophodan – naove organizatori.
AEGEE-Niš je nevladina, neprofitna, omladinska organizacija; i deo je evropskog studentskog foruma AEGEE okupljenog oko ideje Evrope bez granica i jednakog obrazovanja dostupnog svima.
Autor:
T. Todorović
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
11Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Pod jedan, ne postoji rodno osetljivi jezik vec gramatika koja jasno definise rodove. Pod dva, jasno je da iza svega stoje lobiji koji ne da zele nikakvu rodnu ravnopravnost, vec apsolutnu dominaciju i promociju svojih nastranih opredeljenja.
PsihOLOŠKINJA, filOLOŠKINJA, svedokinja itd. Očigledno ulešan jezik. Kako je ženski rod za ubicu, pisca itd. Da nije možda piskinja ili piškinja?
Ја сам ту равноправност у своје стадо одавно увео – овца је овца, ован је ован. Јагња је женско јагње, јагањ мушко!
@… Šizoje : Ako mogu da se i ja umešam…
Ako je ovca – ovca , onda je ovan – ovac!!!
Za jagnju i jaganja – ne pravim razliku , ide Djurdjovdan !
@lola Spisatelj, spisateljica, uvoz reči iz hrvatskog. Romanopisac, ženski rod? Da nećete i životinje u ženski rod? Kit, ženski rod?
Ovde je reč prvenstveno o upotrebi ženskih oblika za zanimanja i funkcije, a ne o prirodnom i gramatičkom broju imenica.
Naš jezik obiluje pozajmljenicama i o tome će svakako biti reči na predavanju. Neobično je kako nekome ko koristi nadimak Bruno (izvorno srpsko ime) i znak @ (et) smeta „uvoz“ reči iz drugih jezika.
Konzervativni mizogizam najgore vrste.
Nema veze sa mizoginijom. Suština je da novonastale reči rogobatno zvuče. Pošto ste pametne zašto je sad doktorica, a ne doktorka? Hrvatizacija srpkog
Ima, i te kako ima. Rodne karakteristike jezika puno govore o tome na koji način funkcionišu zajednice žena i muškaraca u datom društvu. Jezik je živa materija koja se menja i prati društvene promene. Nove reči i termini nisu rogobatni. Rogobatnost je u uhu i duhu posmatrača koji se tim promenama opire.
Bića imaju pol, ali predmeti, zanimanja i ideje, nemaju pol i/ili rod. To što imenicama jezički određujemo rod, ne znači da one imaju karakteristike biološkog roda. Zanimanje nema biološki rod i/ili pol, već nosilac zanimanja. Ni vlastita imena nemaju zaista rod ili pol. Recimo, Saša po rodu i polu, može biti muška ili ženska osoba. Sve je u ideji koja je ustaljena za neku reč.