Vazduh u Leskovcu jako zagađen u 2022, štetne čestice u još 5 mesta na jugu

Tridesetak gradova u Srbiji prevremeno su potrošli godišnji limit od 35 dana prekomernog zagađenja vazduha, a nezdrav vazduh u prethodnih pet meseci udisali su i Leskovačni, Prokupčani, Surduličani, Bosilegrađani, Vranjanci i Belopalančani. Neslavno prvo mesto po zagađenju vazduha među gradovima na jugu zauzeo je Leskovac, s obzirom da je Ulici Goce Delčeva zabeleženo čak 92 dana prekomernog zagađenja.

Rezultati dobijeni iz zvaničnog monitoringa pokazuju da je vazduh čist praktično samo u mestima gde ne postoji sveobuhvatan monitoring kvaliteta vazduha – zaključak je Beogradske otvorene škole, koja je povodom jučerašnjeg Svetskog dana zaštite životne sredine pripremila analizu podataka kvaliteta vazduha.

Za analizu su koristili merenja građana, a kao kriterijum je korišćen broj dana sa prekomernom koncentracijom suspendovanih PM čestica, koja se na godišnjem nivou ne sme prekoračiti više od 35 puta.

Od početka godine do kraja maja godišnji limit u Leskovcu je prekoračen na više mesta, pa su tako stanovnici Ulice Goce Delčeva čak 92 dana udisali zagađen vazduh, u Ulici Stanoja Glavaša zabeleženo je 89 dana prekomernog zagađenja, 82 u Ulici Starine Novaka.

Stanovnici ulica Đorđa Andrejevića Kuna i Kapetana Koče su nezdrav vazduh udisali oko 50 dana od početka ove godine.

Dnevna koncentracija suspendovanih PM čestica prekoračena je 60 puta i u Ulici Vojvode Putnika u Vranju, 43 u Miodraga Stojkovića, 40 puta u Hadžiprodanovoj ulici, a po 36 dana vazduh je bio zagađen u ulicama Sime Pogračarevića i Hilandarskoj.

Još dve opštine u Pčinjskom okrugu kompletirale su spisak mesta u kojima je vazduh bio zagađen – Bosilegrad sa 69 dana i Surdulica u kojoj je u Ulici Vojvode Mišića vazduh bio nezdrav 51 dan, a u Vuka Karadžića 40 dana.

Zagađen vazduh Prokupčani su udisali oko dva i po meseca od početka godine, a stanovnici Bele Palanke 55 dana.

Inače, rezultati dobijeni iz građanskih senzora pokazuju da po zagađenosti vazduha prednjače Šabac, Knjaževac, Zaječar, Požarevac i Kučevo, a prekomernog zagađenja je u svim gradovima bilo više od 100 dana.

Bez zvaničnog monitoringa nema ni zakonskih mera za čist vazduh

Uzroci zagađenja slični su u celoj državi, pokazuju analize merenja. U zimiskim mesecima su to lokalna ložišta i toplane koje koriste mazut i ugalj, a uz saobraćaj i uticaj industrije rezultat je nekonotrolisano i pogubno po zdravlje povećanje nivoa zagađujućih materija u vazduhu.

Međutim, problem je to što zvanični sistem kontrole vazduha nije rasprostranjen u svim mestima, a u nedostatku merenja ne postoji ni zakonski osnov za sprovođenje zakonom propisanih mera kako bi se zagađenost vazduha smanjila.

Rasprostranjenost i funkcionisanje zvaničnog sistema monitoringa vazduha zavisi od odgovornosti i ažurnosti kako Agencije za zaštitu životne sredine, tako i jedinica lokalne samouprave koje su dužne da uspostave lokalni monitoring kvaliteta vazduha, i da rezultate tog monitoringa dele sa Agencijom. Izazovi su posebno prisutni u domenu lokalnog monitoringa, budući da gradovi i opštine u velikoj meri ne uspostavljaju odgovarajući nivo monitoringa kvalitet vazduha – navode iz BOŠ-a.

U nedostatku zvaničnih podataka, građanima ostaje da se makar kratkoročno informišu o stanju kvaliteta vazduha koji udišu.

Iz Beogradske otvorene škole apeluju na nadležne da rade na unapređenju monitoringa kvaliteta vazduha u državi, jer bez merenja, dodaju, ne može biti ni adekvatnih mera za čist vazduh.

Podsetimo, Leskovac je i dalje među gradovima u kojima se ne vrši merenje zagađenosti vazduha, a građani su nedavno sami počeli da postavljaju stanice za merenje.