Profesor iz Londona o postrojenju u Nišu: Čistija voda, ali zagađeniji vazduh, skupo i prevaziđeno

Izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda u Nišu trebalo bi da počne uskoro, nakon višedecenijskih najava, a građevinski inženjer Čedo Maksimović upozorava da je reč o zastareloj i skupoj tehnologiji koja će dovesti do još većeg zagađenja, trošiti mnogo energije i puno koštati građane.

Maksimović, koji radi kao emeritus profesor sistema vode i zaštite životne sredine u Londonu, kaže da je najavljeno postrojenje sporno iz više razloga – finansijskih, ekoloških i energetskih. Ono što će građani od njega dobiti su zagađeniji vazduh i kredit koji će morati da vraćaju.

Takvo postrojenje već je izgrađeno u Cvetojevcu kod Kragujevca, gde je na kilometar od njega, ističe, neophodna gas maska. Slično postoji i u Subotici, a koliko je ekološki neprihatljivo pokazuje zagađenost Palićkog jezera koje prima prečišćenu vodu, dodaje Maksimović.

U Subotici to postoji već dosta dugo i rekonstruisano je više puta, ali se kvalitet prečišćene vode nije dovoljno poboljšao. Posledice se osećaju, to postrojenje “radi na mišiće”, posada se trudi koliko može, ali u Palićkom jezeru, koje prima tu prečišćenu otpadnu vodu, ne samo da ne možete da se kupate, već ni bilo kakav kontakt ljudi sa tom vodom nije bez rizika po zdravlje, skoro da prst u nju ne smete da stavite jer je voda zagađena – navodi on.

Kaže da će tako biti u svim rekama i jezerima koja će primati prerađenu vodu. Neko vreme ona će biti čistija, ali će vazduh biti daleko zagađeniji. Poručuje da postoje bolja rešenja i sistemi koji su jeftiniji, a savremeniji i “čistiji” i mogli bi da se grade i u centru grada bez posledica.

U velikom, otvorenom aeracionom bazenu gde mora da se “upumpa” 3-4 puta više vazduha, a to košta, bakterije slobodno plivaju po bazenu potroše mnogo vremena da dođu do te otpadne materije, da je razgrađuju i da tako prečišćavaju vodu. Novi sistem podrazumeva mnogo manji bazen, u koji se montira “nosač fiksnog biofilma”, nešto nalik ribarskoj mreži sa tankim, finim vlaknima, na koja se hvataju bakterije. Dakle, bakterije ne “šetaju kroz vodu”, pored njih protiče otpadna voda i one mnogo brže “jedu” otpadnu materiju. Aeracioni bazen je mnogo manji, niža je cena gradnje i potrebno je mnogo manje energije za aeraciju – objašnjava Maksimović.

Pita kako je moguće da u Nišu niko nije postavio osnovna ekonomska i ekološka pitanja i dodaje da građani sigurno ne bi pristali na izgradnju postrojenja kada bi znali šta stoji iza toga.

To je potpuno neracionalno, protivno svakoj elementarnoj logici, posebno ekonomskoj. Trebalo je bar neko u Nišu da postavi ta pitanja (elementarne ekonomije i ekologije) i da se ista razmatraju, donose logične odluke, ali sve jednostavno ide svojim tokom i niko se oko toga ne uzbuđuje. Možda većina misli da “tako treba” – priča Maksimović.

Smatra da su projektanti morali da analiziraju sva potencijalna rešenja i izaberu najekonomičnije i ekološki najbolje, ali da im je stariji i skuplji sistem nametnut.

Razlozi su vrlo jednostavni – davaocima kredita je u interesu da kredit bude što veći, jer je onda veći iznos kamate. Njih ne interesuje da li je ta tehnologija zastarela i skuplja, njima je bitno da taj kredit bude što veći, najčešće dva puta nego što bi zahtevala nova tehnologija. Za ostale učesnike u poslu (donosioci odluka, posrednici, izvođači, itd.), što je veći kredit, veće su i provizije, tako da i oni koji se usput “ogrebu” dobiju više. Narod na kraju sve to plaća, država to “ne primećuje” – navodi Maksimović.

Podsetimo, izgradnja postrojenja jedna je od stavki u Planu lokalnog ekonomskog razvoja, koji su nedavno usvojili odbornici niške Skupštine.

Trebalo bi da se gradi na lokaciji “Ciganski ključ”, vrednost je 85 miliona dinara, a finansiraće se iz IPA fonda Evropske unije.