Gde je niški aerodrom 4 godine od poklanjanja državi: odnet nije, modernizovan nije

Neispunjena obećanja o modernizaciji, dug Nišlija koji raste i manji broj “low cost” linija – tako Mladen Jovanović, nekadašnji direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju opisuje rad Aerodroma “Konstantin Veliki” četiri godine nakon što ga je preuzela država. Dok on smatra da preuzimanje nikako ne može da se opravda, urednik Vazduhoplovnog portala Srbije Tango Six Petar Vojinović kaže da je ono odrađeno nespretno, ali da je rezultat pozitivan. Iz Aerodroma nisu odgovorili na pitanja o godišnjici.

22. juna 2018. godine 44 odbornika vladajuće koalicije okupljene oko Srpske napredne stranke glasalo je “za” poklanjanje Aerodroma “Konstantin Veliki” državi.

Četiri godine kasnije, kaže Jovanović, problem dugovanja Grada za zemljište aerodroma nije rešen – Niš i dalje duguje državi veliki novac za zemljište koje joj je vratio.

Postoji klauzula dnevne kamate za kašnjenje isplate duga, koja isto nije ukinuta. Mi kasnimo sad već tri godine da platimo taj dug, tako da nam se formalno, ne i praktično, taj dug uvećava već tri godine dnevno u iznosu od 6.000 evra. To još nije rešeno, živimo na obećanjima da će da se reši, ali formalno-pravno država sad ima pravo da naplati taj dug sa kamatom bez obzira na to što su uzeli zemljište – objašnjava on.

Ni drugo obećanje – da država neće zaustaviti razvoj “low cost” kompanija – nije do kraja ispunjeno, ističe Jovanović, jer je smanjen broj takvih linija, a povećan broj linija kompanije Air Serbia, koje su skuplje.

Ne možemo da budemo sigurni koliko je to zbog otimanja aerodroma, a koliko zbog kovida i ne možemo svaliti svu krivicu na preuzimanje, ali naravno, čak i u trenucima kada je Air Serbia povećavala broj linija, to se nije dešavalo sa “low cost” linijama – kaže Jovanović.

Kao sporno vidi i to što se skoro ništa od najavljenih investicija nije realizovalo, osim kamiona za odleđivanje i zimsko funkcionisanje aerodroma.

Najavljivali su novu zgradu za godinu dana, pa za dve godine, da će to da bude ko zna kakav terminal. Za sada imamo samo sličice i novac izdvojen za projekat, a ne za bilo kakvo izvođenje, tako da ništa od obećanja nije ispunjeno – navodi Jovanović.

Trebalo bi, kaže, ispratiti sudbinu političara koji su u gradskom parlamentu glasali da država preuzme niški aerodrom, jer su neki od njih nakon narednih lokalnih izbora dobili mnogo bolje funkcije.

Jovanović dodaje da sudbina niške vazdušne luke zavisi od odluka države i samog tržišta, pošto raste konkurencija, jer je sve više letova iz Skoplja, Sofije i Prištine.

Zaključuje da bi u slučaju lokalnog vlasništva aerodrom mnogo bolje pratio potrebe Nišlija i lokalne ekonomije, dok republičko prilagođava rad drugim intersima.

Sa druge strane Vojinović rad aerodroma tokom prve dve godine od preuzimanja ocenjuje kao adekvatan, dok naredne dve, smatra, ne treba sagledavati zbog situacije sa koronom.

Nije toliko bitan bilans za ocenu rada koliko nastavak saobraćanja prvobitnih avio-kompanija iz prethodne vrste upravljanja. To se sve održalo. Ništa se dramatično nije pokvarilo za prve dve godine u kontekstu odustajanja kompanija – pojašnjava on.

Ističe da je samo preuzimanje bilo nespretno i politički obojeno, kao i da je opravdano probudilo emocije o centralizaciji, ali da je rezultat toga, u poslovnom i saobraćajnom smislu, pozitivan.

I prethodna i sadašnja struktura radile su pozitivne stvari. Prva garnitura napravila je to poslovno i saobraćajno čudo od Niša, ali su takođe neke strukture u državi imale pravo kad su kazale da to nije održivo, odnosno da država treba u to da ulaže. Niko se nikada verovatno nije sporio oko potrebe da država ulaže u Aerodrom, nego je sporno vlasništvo – kaže Vojinović.

Pitanja o tome kako ocenjuju rad u protekle četiri godine, kada će sva obećanja biti ispunjena i šta dalje očekuju – novinari Južnih vesti poslali su Aerodromu “Konstantin Veliki”, ali odgovora nema.

Podsetimo, odbornici niške Skupštine izglasali su da aerodrom pređe u ruke države 22. juna 2018. godine, sa 44 glasa “za” i pet “protiv”.

Zvaničan prelaz desio se 9. avgusta te godine, potpisima tadašnjeg gradonačelnika Darka Bulatovića i ministarke saobraćaja Zorane Mihajlović.

Od same najave poklanjanja aerodroma državi, pa sve do samo izglasavanja održano je nekoliko protesta nezadovoljnih građana.