Prokupčanka osvojila publiku izvornim pesmama i dobila nagradu „Prvi glas Šumadije“

U konkurenciji 12 takmičara iz cele Srbije, na 12. takmičenju „Prođoh Levač, prođoh Šumadiju“ Zorica Slavić iz Prokuplja osvojila je prvo mesto i ponela titulu “Zlatni glas Šumadije”. Poreklom sa Kosova i Metohije, gde je osvajala i nagradu “prvi glas Kosova”, Zorica je simpatije publike i žirija na jednom od najvećih takmičenja amaterskih pevača u Rekovcu osvojila pevajući izvorne pesme “Promiče momče kroz selo” i “Lepo li je biti čobanica”.

Pored pevanja, Zorica piše i pesme, a njena ljubav prema tradicionalnim, izvornim vrednostima je ujedno i njen doprinos na očuvanju duhovnog i kulturnog identiteta svog naroda.

Ljubav prema muzici i pesmi nije ništa ni čudno niti slučajno za mene jer potičem iz muzičke porodice. Moj otac svira harmoniku, majka izvanredno peva, ujaci, stric i deda kao i brat su takođe svirali, tako da je muzika nešto sa čime sam rasla, okružena ljudima koji su u njoj nalazili svoj puni izraz kao plemeniti i dobri ljudi – priča Zorica.

Poreklom sa Kosova, Zorici su u neizbrisivom sećanju ostale slave na kojima su se pevale stare, kosovske pesme. Već kao srednjoškolka, bila je prvi glas škole, a kasnije i prvi glas Kosova.

Svaki problem sam rešavala pesmom. Dešavalo se da dok spremam ispit prekinem učenje, otpevam majci nešto, pa nastavim. To je bio i ostao moj odmor, moja molitva. Dugo sam pevala samo za sebe, ali onda sam jednom na Preobraženje, posle liturgije osetila potrebu da podelim svoj talenat sa svetom. Pesma traži slušaoca i svoj puni doživljaj ostvaruje tek u interakciji sa ljudima koji u njoj uživaju kao i onaj koji je peva. Tako je počelo moje učešće u crkvenom horu Sv. Prokopija, a onda i sve ostalo- seća se Zorica svojih prvih javnih nastupa.

Iako je jedno vreme pevala isključivo duhovne pesme, kaže da se na nagovor svog prijatelja i uzora, nedavno preminule Snežane Spasić, ponovo vratila izvornim, srpskim pesmama.

Na takmičenju koje je održano aprila meseca ove godine u Beogradu pod nazivom “Prvi ton” i sa pesmom “Jano, mori” osvojila sam prvo, a 2019. godine na istom takmičenju pesmom “Stojanke, bela Vranjanke” osvojila sam treće mesto. Pesme koje pevam mogu slušati i tužni i radosni, a često kroz suze koje izazovem kod slušaoca, pročistim i svoju i njihovu dušu i svi se osećamo lakše i srećnije – priseća se Zorica ne retko svojih emotivnih muzičkih nastupa.

Bila je učesnik koncerta koji je u Kulturnom centru Niš, organizovala Snežana Spasić, a kao muzička pratnja učestvovala je i na promociji knjige “Toplički đerdani” u Prolom Banji, profesorke Milunke Marković Đolović.

Da se talenat prenosi i na potomke dokaz su njena deca, jer jedna ćerka svira violinu, a druga klavir i instruktor je plesa u Nišu.

Sa Biljanom Jeftić na Bostanijadi u Pejkovcu

Pred Zoricom je puno nastupa i pobeda, otvorena je za nove izazove, a već sinoć je na Bostanijadi u Pejkovcu nastupila sa Biljanom Jeftić.

Izuzetnog glasa i autentičnog muzičkog izraza koji se razlikuje od tradicionalnog shvatanja narodne muzike, Zorica svojim nastupima čuva put do izvorne i tradicionalne srpske pesme.

Uz nesebičnu pomoć svojih kolega Bobana Kostića, Biljane Petković i Vesne Dinić, Zorica polako, ali sigurno ostvaruje svoje snove i stalno je u potrazi za zanimljivim takmičenjima amatera širom Srbije, ali i van granica naše zemlje.