Debata o stanju u kulturi i Nišvilu – kultura nije luksuz, Nišvil je deo identiteta i brend

“Nišvil” je jedna od najznačajnijih manifestacija u zemlji, donosi prihod i dobar imidž gradu, potreban je ljudima zbog pozitivne energije, “Nišvil” je edukator mladih, deo identiteta Nišlija, brend, i kao takav mora da bude sačuvan, zaključak je diskusije “Alarmantno stanje u kulturi u Nišu?! – Kome smeta Nišvil?”.

Jedna od dve javne debate sa osvrtom na stanje u kulturi u Nišu i “Nišvil” održana je danas u Medija i reform centru, a u njoj su učestvovali odbornik Miodrag Stanković, profesor Zoran Jovanović, književnik i predsednik Saveta za kulturu Grada Niša Dejan Stojiljković, aktivistkinja i radnica u kulturi Marija Peternel, muzičar i član UO Beogradskog Džez festivala Dejan Ilijić i privrednik i klavijaturista grupe “Moba” Miša Pavlović.

U dvočasovnoj debati govorili su o tome šta “Nišvil” donosi gradu, zbog čega mu je potreban i zašto je besmisleno dovoditi u pitanje opstanak festivala kog je britanski Guardian svrstao u top 10 evropskih džez festivala.

Književnik Dejan Stojiljković podsetio je da se problemi oko “Nišvila” događaju godinama i na dug period nerazumevanja i kritike da festival ne dovodi “gabaritna imena” i rekao da džez nije komercijalna muzika i da festival ne može poput “Exita”, koji dovede Iggy Popa ili New order, stati na zdrave noge od prodaje karata.

Sa druge strane, donosi prihod i dobar imidž gradu i ljudi moraju da shvate da jedan takav festival mora da napravi kompromis i jedne godine dovede Gorana Bregovića.

Nišvil je najznačajnija manifestacija, značajniji je trenutno i od Filmskih susreta. Napadali su me kada sam rekao da Nisomnija treba da se ukine i da se novac preusmeri Nišvilu. Nišvil na sebe preuzima ulogu organizatora mnogih kulturnih programa. Kultura je uvek trinaesto prase – rekao je Stojiljković.

Po njemu je ključni problem to što kultura deli sudbinu društva, a u našem društvu je uvrežen stav da je kultura luksuz i to je jedan od razloga zašto je stanje u niškoj kulturi alarmantno.

Nadovezavši se na viđenje koje je izneo Stojiljković, profesor Zoran Jovanović je kroz objašnjenje etimologije reči kultura (gajiti, negovati, obrađivati) objasnio da se ne gaji samo polje, stoka, fasade, nego se pre svega čovek obrađuje kao kreativno biće.

Umetnost – umetanje novih sadržaja u već postojeće. Džez je igra, sinkopa, preskakanje, improvizacija, to znači da je džez muzičar taj koji kreira muziku, ne kreira je kompozitor kao u klasičnoj muzici, nego džezer dok svira. Platon je rekao da kada se promeni muzika u društvu to treba da izazove paniku. Nama su se devedestih desile strašne stvari, ali ako pogledate tada se promenila i muzika – mi smo iz roka ušli u turbo folk. Muzika na ljude deluje kao miris, dodir, zato nam je džez potreban, zbog divne pozitivne energije – predočio je profesor Jovanović.

Otišavši dalje u analizi, Jovanović je rekao da samo kreativan i hrabar čovek ide u nešto novo, a kukavica sedi u dosadi, pa džez smeta onima koji bi želeli da nas uniformišu jer je lako manipulisati uniformisanim čovekom.

Čovek koji je inspirisan je potpuno drugačiji, on ima svoj stav i bori se za njega, zaključio je Jovanović.

Govoreći o značaju Nišvila, pijanista sastava Eyot Dejan Ilijić rekao je da je festival u poslednjih 10 godina doveo najveća imena svetske džez scene, ali je problem što ta imena nisu poznata ljudima koji slušaju komercijalnu muziku pa su morali da dovode imena iz pop-rok kulture, ali da to rade svi svetski festivali kako bi privukli publiku.

Nišvil je i u edukativnom smislu imao veliku ulogu, samim tim što je omogućio mladima da komuniciraju sa ljudima koji su stvarali svetsku džez scenu. Velike zvezde su u ovom gradu svirale u otprilike neverovatnim uslovima. Nišvil već prevazilazi kapacitet budžeta i organizuje sjajan program. Pored svih problema, Nišvil je zajedno sa gradom napredovao, najveći deo budžeta je iz grada. Meni ovo više liči na porodičnu svađu – rekao je Ilijić.

Da je direktoru “Nišvila” Ivanu Blagojeviću uspelo ono što do sada nije nikome – da festival postane deo identiteta, rekla je radnica u kulturi Marija Peternel.

Uključili su lokalnu zajednicu, građane, volontere iz čitavog sveta. Festivali su bitni jer povećavaju vidljivost, utiču na decentralizaciju, jačaju resurse, autentičnost. Mislim da bi festivali trebali samo da se unapređuju i da se stvara ambijent za stvaranje novih festivala, ne da se gase – smatra Peternel.

Kaže i da bi Grad, osim budžeta koji izdvaja, trebalo da ima aktivniju ulogu u realizaciji i da bi rezultati značajnog festivala morali da se osećaju tokom cele godine – od otvaranja odseka za džez na fakultetu, otvaranja džez klubova, radionica preko cele godine…

Šezdesetih i sedamdesetih godina Niš je bio poznat i uspešan u celom svetu počevši od privrede, preko sporta, a danas je poznat samo po Nišvilu, rekao je privrednik i klavijaturista grupe Moba Miša Pavlović.

I sada smo došli u situaciju da diskutujemo o tome da li je svetski brend potreban Nišu. Taj Nišvil napuni ovaj grad, prema mojim saznanjima oko 16.000 ljudi je spavalo ovde samo u prvoj polovini avgusta – rekao je Pavlović.

Kompletnu debatu “Alarmantno stanje u kulturi u Nišu?! – Kome smeta Nišvil?” možete pogledati na Fejsbuk stranici Medija i reform centra.

Podsetimo, ovogodišnji Nišvil održan je pod sloganom “Još ovaj put”. Posle festivala, iz Grada su saopštili da je počeo predistražni postupak protiv direktora Nišvila Ivana Blagojevića, a on je odgovorio da je reč o svojevrsnom pritisku na institucije i da sve regularno sa finansijama festivala.

Nakon toga su organizatori festivala predložili Skupštini Grada da im ukine status javne manifestacije od posebnog interesa za Niš.