Zorana Mihajlović: Više od 90 % žena na selu nema ni metar zemljišta u svom vlasništvu

Položaj žena na selu nije se poboljšao srazmerno sa drugim stvarima koje su se popravile u društvu, već je sa napuštanjem i nedovoljnim ulaganjima u ruralna područja postao kompleksniji i teži, jedan je od poruka sa konferencije „Žene kao nosioci ruralne ekonomije“. Kao primer dobre prakse izdvojen je grad Pirot koji je u budžetu predvideo sredstva za podršku i zapošljavanje žena.

Kroz projekat „Žene kao nosioci ruralne ekonomije“, koji sprovodi Etno mreža, sprovedene su mere podrške ženama koje se bave starim zanatima, između ostalog i u Pirotu koji je predvideo sredstva u budžetu za 2023. godinu za podršku i zapošljavanje tkalja koje se bave pirotskim ćilimarstvom.

Kao dobar primer izdvojio se i zbog toga što je organizovao prvi festival pirotskog ćilima.

Predsednica Etno mreže Violeta Jovanović zaključila je da mere koje su istaknute kao primeri dobre prakse treba da se primene i u drugim sredinama, ali i da prerastu u stalne programe podrške kroz rodno budžetiranje i primenu Zakona o socijalnom preduzetništvu.

Na konferenciji je govorila i potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, koja je istakla da je neophodno donošenje akcionog plana za osnaživanje žena, kako bi svi resorni organi i organizacije koje na tome rade, bile brže i efikasnije.

Mnogo je žena kojima treba nada, podrška da krenu na put osamostaljivanja i dolaska do posla. Trenutno je 92% žena u ruralnim područjima koje nemaju niti jedan metar zemljišta u svom vlasništvu. Naš zadatak je da ih podržimo i da u toj podršci budemo efikasniji i brži – rekla je Mihajlović.

Sistemska rešenja za njihovo osnaživanje i reakcija države i Evropske unije neophodni su, kako bi se ženama pružila stabilnost, podsticaj i osećaj sigurnosti, zaključak je konferencije „Žene kao nosioci ruralne ekonomije“.