Južnjaci piju zdravu vodu, potencijalne opasnosti – nagla urbanizacija, stare mreže i privatizacija izvora

Vodu koja je i fizičko-hemijski i mikrobiološki neispravna piju stanovnici 22 opštine u Srbiji, ali na tom spisku nije nijedna s juga, pokazuje izveštaj Instituta “Dr Milan Jovanović Batut”. Međutim, vodovodi u Doljevcu i Blacu, kao i oni u Ražnju i Merošini, po izveštaju, imaju nedostatke, dok je najkvalitetnija voda u Vranju.

Vranjski vodovod je jedan od 24 u celoj zemlji sa 0% i hemijske i mikrobiološke neispravnosti. “Bez greške” u fizičko-hemijskom pogledu je i prokupačka voda, a u mikrobiološkom niška.

To su podaci iz zvaničnog Izveštaja o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće javnih vodovoda i vodnih objekata u Srbiji za 2021. godinu, koji je radio “Batut”.

Iz JP Vodovod u Vranju kažu da je ključ kvaliteta tamošnje vode u regionalnom sistemu “Prvonek”, kao i da tretman u fabrici vode to dodatno pospešuje.

Zahvat tog sistema je iz planinskih vodotokova i reka u reonu planine Besna kobila, koje pune akumulaciono jezero “Prvonek” zapremine 20 miliona kubnih metara. Zona ekološke zaštite vodotokova i jezera je strogo kontrolisana i uređena bez zagađivača. Na samom izlasku vode iz jezera kontrolisanjem je utvrđeno da voda zadovoljava sve standarde potrošnje pre tretmana u fabrici vode na Kumarevskoj Čuki – navode iz vranjskog Vodovoda.

Tvrde da ispitivanja Zavoda za javno zdravlje pokazuju da je i ove godine voda u Vranju 100% ispravna i da je kontrolišu 24 sata.

I iz leskovačkog Vodovoda ističu da ZZJZ šest puta mesečno analizira po 72 uzorka vode koju piju stanovnici Leskovca i još 38 naselja, ali da ona prolazi i drugi vid kontrole – preglede u beogradskom Zavodu, dva puta godišnje.

Sirova voda iz akumulacije “Barje” uzorkuje se iz dovodne cevi, a analiza se radi dva puta u toku dana. Na samoj akumulaciji dva puta mesečno se uzimaju uzorci sa tačno određenih mesta i dubina. Godišnje se uradi oko 120 uzoraka vode, koji podrazumevaju proširenu analizu fizičko-hemijskih i bioloških parametara – objašnjavaju iz tog preduzeća.

Dodaju da imaju najsavremeniju opremu i dobre stručnjake, kao i da ispitivanja obavljaju u okviru postrojenja za preradu vode u selu Gorina, a laboratorija radi 24 sata dnevno.

Tajna zdrave vode za piće u Pirotu, prema rečima direktora JP Vodovod i kanalizacija Zorana Nikolića, jeste to što je uloženo 1,8 miliona evra u postrojenje za njenu preradu i to što je u poslednjih deset godina zamenjena trećina ukupne dužine gradske vodovodne mreže.

Preko SCADA sistema prati se, pored ostalih parametara i kvalitet vode, što omogućava pravovremenu reakciju u slučaju poremećaja kvaliteta sirove vode – poručuje Nikolić.

Novinari Južnih vesti pitali su za komentar i vodovode u Nišu i Prokuplju, ali oni ne odgovaraju.

---

Nadležni u Merošini tvrde da je voda potpuno ispravna za piće

Iako nije na spisku vodovoda sa udruženom neispravnošću, vodovod u Doljevcu ima fizičko-hemijsku neispravnost u 22,9% ispitanih uzoraka. Slično je i sa Blacem, gde je 27,8% ispitanih uzoraka fizičko-hemijski neispravno.

U Ražnju je procenat mikrobiološke neispravnosti 6,3%, a u Merošini 8,3%, prema izveštaju “Batuta”.

Međutim, iako je reč o zvaničnim podacima, iz Opštine Merošina tvrde da to nisu prave informacije i da je tamošnja voda u mreži i kod krajnjih korisnika potpuno ispravna, pozivajući se na mesečne izveštaje niškog IZJZ-a.

Kada dođe do neispravnosti uzoraka vode za piće, bilo fizičko-hemijske ili bakteriološke, IZJZ Niš po automatizmu obaveštava Sanitarnu inspekciju, a oni momentalno obustavljaju dalju distribuciju, a u našem preduzeću do toga nije došlo – kažu iz JKP Merošina.

Napominju da sirova voda može da ne zadovolji određene kriterijume, ali da se ona nakon tretiranja uvek dovede u zadovoljavajuće stanje.

Na pitanja koliko je u tim mestima voda dobra za piće i šta se preduzima da bi se ta blaža neispravnost otklonila – nadležni iz Blaca, Doljevca i Ražnja danima ne odgovaraju.

---

Zeleni ključ: Bahatost institucija i investitora prema prirodnim resursima postala trend u Srbiji

Kvalitet i ispravnost vode koja građanima stiže sa česama u čaše je diskutabilna s obzirom na ispravnost vodovodne mreže, smatra Olivera Milošević iz ekološkog udruženja “Zeleni ključ”.

Poručuje da Niš može da se ponosi odličnom vodom za piće, ali ne i gubicima u sistemu vodosnabdevanja, samom mrežom i njenom zastarelošću.

Treba dobro obratiti pažnju, i analitički pristupiti metodologiji uzimanja uzoraka i samih analiza, u šta ne sumnjam, ali bi bilo dobro informisati javnost sa kojih mesta i naselja u Nišu su najčešće kontrolisani uzorci. Ne sumnjam u stručnost osoblja u laboratorijskom delu Naissus-a, kao i u samu fabriku vode na Medijani, ali u održavanje mreže, zamenu zastarele i tu vrstu bezbednosti i kvaliteta da – objašnjava Milošević.

Upozorava da treba obratiti pažnju na to kako nagla urbanizacija utiče na vodosnabdevanje u Nišu, ali i da je neophodno da građani imaju svest i ne zagađuju vodotokove, na primer, pesticidima. Dodaje da i sve više divljih deponija može ugroziti zdravu vodu u Nišu. Kontrola gubitaka, štednja, ulaganje u mrežu i podizanje ekološke svesti – vidi kao ono što može pomoći da se spreči zagađenje.

O kanalizacionom sistemu ovde ne govorimo, a znamo da se sva kanalizaciona mreža sliva u Nišavu, pa sa nestrpljenjem isčekujemo dalje korake na izgradnji Centralnog prečišćavača komunalnih otpadnih voda iz Niša – zaključuje ona.

Milošević smatra da bi trebalo pratiti primer Slovenije, koja je Ustavom zabranila prodaju izvora i time onemogućila privatizaciju jer, je kako ističe, „nedomaćinski odnos“ nadležnih i vlasti prema prirodnim resursima postao trend u Srbiji.

To pokazuje, prema njenim rečima, sve veći broj ekoloških pokreta u zemlji, koji revolucionarnim stavom pokušavaju da se bore protiv bahatog stava institucija i investitora.