Borba protiv dijabetesa traje svaki dan – niški doktori savetuju kako se boriti

Danas se obeležava Svetski dan borbe protiv dijabetesa, jedne od najčešćih nezaraznih bolesti. Broj obolelih poslednjih godina raste kako u svetu tako i u Srbiji, a Boban Milosavljević iz Asocijacije EBERS i koji se bori sa šećernom bolesti, kaže da njihova borba traje svaki dan. Glavni uzrok nastanka dijabetesa je savremeni način života, konformizam i fizička neaktivnost, ističe Danijela Cvetković, koordinatorka Savetovališta za dijabetes iz Niša. Oni su saglasni da je neophodno menjati loše životne navike, podizati svest o bolesti i pružati podršku obolelilma.

Broj obolelih od dijabetesa svakog dana se uvećava i preti da postane globalna epidemija. Ukoliko se ne otkrije ili ne leči pravilno može da izazove probleme sa bubrezima, srcem, vidom i drugim organima. Kada se uspostavi dijagnoza, menjaju se navike ali i pogled na svet kako kod obolele osobe tako i kod porodice i ostalih ljudi iz okruženja.

Zbog toga ljudi koji obole od dijabetesa često se oslanjaju na Udruženja, gde se informišu, savetuju i daju podršku jedni drugima u borbi protiv ove bolesti. Takva je i Asocijacija za zdravlje osoba sa dijabetesom EBERS iz Niša, a Boban Milosavljević iz ovog Udruženja kaže da je važno edukovati ljude i približiti im zdrav način života.

Nama je svaki dan 14. novembar i treba se boriti svakog dana. Način ishrane, slaba fizička aktivnost, brzina života kojim živimo sve to utiče na rast broja obolelih i treba to menjati i sprečiti. Upravo u Udruženju ljudi mogu dobiti informacije i savete iz prve ruke, odnosno od nas koji se svakog dana borimo sa dijabetesom – kaže Milosavljević.

Rast broja obolelih utiče i na one koji već boluju od šećerne bolesti, kaže Boban Milosavljević koji se i sam bori sa dijabetesom, jer pomagala koja su im potrebna za kontrolisanje bolesti postaju teško dostupna.

To direktno utiče na mene koji sam osoba sa dijabetesom jer skaču troškovi samog lečenja, pa može da se desi da i meni u nekom trenutku budu uskraćene trakice. Zato je saradnja članova Udruženja bitna, jer kada se neko nađe u situaciji da mu je potreban insulin, trakice ili bilo koji materijal, uvek neko od članova može da uskoči i pomogne – dodaje Milosavljević.

Udruženje EBERS, osim Niša, pokriva i Prokuplje, Vlasotince i Vranje pa se ljudi sa juga Srbije mogu edukovati putem ovog udruženja.

---

Šta kažu stručnjaci?

Savetovalište za dijabetes u niškom Domu zdravlja ponovo radi od 2015. godine, preventivnog je tipa i pomaže ljudima koji imaju dijabetes i onima koji su u riziku od oboljevanja. U savetovalištu je pacijentima na raspolaganju čitav tim stručnjaka i bez uputa i zakazivanja mogu da izmere šećer u krvi, krvni pritisak, odrede indeks telesne mase i dobiju upute za dalje preglede.

Savetovalište ima 3.900 kartona, a koordinatorka Savetovališta za dijabetes mr. sci. dr Danijela Cvetković kaže da su njihova vrata uvek otvorena i za preglede, ali i za savete.

Tu smo da objasnimo na koji način se prima insulin, kada, u koje mesto i koju vrstu insulina. Imamo i nutricionistu koji daje savete vezane za ishranu i daje tablicu ishrane sa rasporedom i sadržajem obroka u toku dana. U savetovalištu pacijent može i da nauči kako se koristi aparat za merenje šećera u krvi, kako se radi samokontrola i da dobije sve savete koji su mu potrebni – kaže Cvetković.

Prvi simtomi dijabetesa su malaksalost, umor, pojava čestih infekcija, čireva na koži zatim i suvoća usta, pojačana žeđ, često i obilno mokrenje, pojačan unost hrane i ekstremno mršavljenje, gubitak vida. Za osobe koje su u riziku od dijabetesa je bitno da se ne uđe u predijabetes i da se odloži nastanak dijabetesa, kako bi se organi što više sačuvali.

Borba da vratimo pacijente unazad, odnosno u stanje bez rizika je trka sa vremenom. To je zajednički angažman pacijenata i lekara i ni u jednoj drugoj boleti nije tako detaljno i jasno objašnjeno šta nam je činiti – ističe Cvetković.

Glavni uzrok nastanka dijabetesa je savremeni način života, konformizam i fizička neaktivnost zato doktori preporučuju menjanje životnih navika i preventivne sitematske preglede na dve godine, kao i povremeno merenje šećera u krvi, koje se može obaviti u većini apoteka u gradu.

Smanjenje telesne težine od 30 % može znatno da smanji rizik od nastanka dijabetesa, pa iz savetovališta preporučuju da svako ko je u riziku ili već ima dijabetes treba da pojača fizičku aktivnost, smanji unos kalorija i energetsku gustinu hrane, da prestane da puši i pije alkohol, a ishranu treba bazirati na povrću.

Ove jeseni Dom zdravlja, zajedno sa Udruženjem EBERS i planinarima iz “Železničara” organizovali su planinarske šetnje “Otvori plavi krug” u cilju promocije fizičke aktivnosti.

---

Kako dijabetes utiče na vid?

Dijabetes je glavni uzrok slepila, kao što visoke vrednosti šećera mogu da oštete krvne sudove u celom telu tako štete i očima pa se može javiti dijabetesna ili dijabetička retinopatija. Prvi simptom je blago zamućenje vida, zatim pacijent primećuje žute mrlje a u poslednjoj fazi može da se javi potpuni gubitak vida.

Doktor Maja Živković, docentkinja sa Katedre za oftalmologiju Medicinskog fakulteta u Nišu i oftalmolog očne klinike Univerzitetskog kliničkog centra iz Niša, kaže da je pravovremeno otkrivanje dijabetesne retinopatije najbolji način da se spreči gubitak vida.

Najbolja metoda lečenja je sprečiti, odložiti razvoj dijabetesne retinopatije što je više moguće. Redovno proveravanje šećera u krvi će znatno umanjiti dugoročni rizik od gubitka vida usled dijabetesne retinopatije. Ako postoje problemi sa visokim krvnim pritiskom i bubrezima, oni moraju da se leče – kaže dr Maja Živković.

Ona takođe ističe da je u savremenom društvu nepohodno menjati životne navike i okrenuti se zdravim načinima života, vežbanju i promeni ishrane. Za one koji već imaju dijagnozu preporučuje da “dijabetes treba pogledati u oči” odnsno da treba biti dispilinovan i pridržavati se saveta lekara.