Serijal „Robin Hud“: Korupcija je postala obrazac ponašanja

Podaci Agencije za borbu protiv korupcije, dobijeni na osnovu ankete građana i njihove percepcije korupcije, koja se sprovodila u periodu od 2012. do 2022. godine, pokazuju da Srbija ima 38 od mogućih 100 poena. Ovakav skor stavlja Srbiju na 96. mesto od 180 zemalja u kojima se ova metodologija sprovodila. Pored usvojenih zakona i adekvatnih mehanizama, mali je broj prijavljenih krivičnih dela, tvdi profesor sa Pravnog fakulteta u Nišu Ivan Ilić.

Poslednja, sedma, epizoda serijala Robin Hud, u produkciji NVO 35mm bavi korupcijom na teritoriji Republike Srbije, sferama u kojima je najzastupljenija, kao i mehanizmima kojima se korupcija može zaustaviti.

Doc. profesor Ivan Ilić napominje da su istraživanja pokazala da u Srbiji postoji fenomen “crne kutije” ili tamni brojevi kriminaliteta, što prema Ilićevim rečima, pokazuje da građani ne prijavljuju krivična dela zbog nepoverenja u institucije.

Dosta slučajeva bude neotkriveno, da li iz razloga što se to prikriva ili jednostavno, možda, Tužilaštvo ne radi svoj posao, mali je broj krivičnih prijava. Takođe, ono što nas opterećuje prethodnih godina su poznate afere i slučajevi korupcije koji nisu na adekvatan način, niti otkrivene, niti procesuirane. Nismo dali adekvatan odgovor na već poznate slučajeve korupcije – rekao je Ilić.

Novinarka KRIKA – Mreže za istraživanje kriminala i korupcije Jelena Radivojević smatra da je korupcija zastupljena u svakoj sferi društva, te da ne postoji oblast u kojoj se korupcija ne nalazi.

Takođe je rekla da je jedan od najupečatljivih primera korupcije bilo istraživanje Krika u kome su došli do informacija da brat ministra Siniše Malog vozi automobil firme “Milenijum Tim”, te da je koristio i njihov stan u Beogradu. Pominjajući “Milenijum Tim”, Jelena kaže da je u pitanju firma koja je poslednjih godina dobijala najveće državne poslove, te da im je reakcija vlasti bila dokaz da su “uboli u metu”.

Kada stavite na papir tako čvrste veze korupcije, to je samo rezultat jednog dubokog istraživanja, jako veliki trud je potreban da se dokaže. Nažalost, reakcija institucija umesto da bude takva da procesuiraju Sinišu Malog i njegovog brata ili da ispitaju da li ima reči o korupciji, usledio je ustvari napad na KRIK i prljava kampanja protiv naše redakcije, policija i tužilaštvo bili su upleteni, kada se vodila istraga protiv nekog našeg nepostojećeg novinara. – izjavila je Jelena Radivojević.

Profesor Krivično-procesnog prava Pravnog fakulteta u Nišu, smatra da je jedan od najvećih problema to što građani Srbiji ne vide korupciju tamo gde je najčešća, navodeći primer davanja poklona medicinskim radnicima za obavljenu intervenciju.

Ankete su pokazale da se te stvari ne smatraju koruptivnim, nezakonitim, te da nisu krivično delo, već da je reč o tradiciji i običaju. Ono što zabrinjava jeste da oni ne vide tu problem, jednostavno, ako odnesete poklon ili podmitite policajca da ne budete krivično kažnjeni. Tu je ključ uspeha da imamo adekvatnu regulativu i institucionalni okvir, ali moramo da primenjujemo mehanizme – rekao je Ivan Ilić.

Problem korupcije, koji je duboko ukorenjen u skoro svim zemljama bivše Jugoslavije, ne datira samo od 90-ih godina prošlog veka, tvrdi Ivan Ilić i kaže da problem postoji još iz perioda samoupravljanja, što je rezultiralo da korupcija postane obrazac ponašanja koji se već generacijama teško suzbija.

Na pitanje upućeno Ministarstvu pravde koje korake država preduzima u borbi protiv korupcije, ali i šta planira da uradi kako bi dostigla minimum poena koje traži EU, nismo dobili odgovore.