Arhitekta o mostovima u Nišu: „Estetski skromni, ali su odraz vremena u kojima su građeni“

Neki su rušeni, pa ponovo građeni, mnogi su krasili stare razglednice, a ljudi se sentimentalno vezuju za niške mostove. Arhitekta Aleksandar Keković izdvaja viseći pešački most u blizini Toplane kao jedan od estetski vrednijih u gradu, ali kaže da se prilikom gradnje niških mostova nije mnogo pažnje posvećivalo njihovom izgledu i da bi eventualni novi trebalo da budu vizuelno kvalitetniji.

Simboli su nekih svetskih gradova, tema su romana i sinonim spajanja i povezivanja ljudi. Drveni, čelični, betonski, pešački, železnički, kolski, oni koji prelaze preko reke ili oni koji predstavljaju improvizaciju – mostovi su raspoređeni širom Niša i njegove periferije.

Aleksandar Keković iz niškog Društva arhitekata kaže da primarna funkcija mosta jeste da poveže dve strane reke, ali da on mora da dosegne i neku estetsku vrednost i znakovitost u vremenu i prostoru.

Ipak, smatra da mostovima u Nišu nedostaje estetika i osvetljenje i pojašnjava da su mnogi od njih građeni 70-tih godina prošlog veka, kada vizuelni utisak ni u stanogradnji nije imao veliki značaj.

Niški mostovi zadovoljavaju konstruktivne potrebe, većina njih pravljena je u nekom drugom vremenu. Na primer, most kod Buvlje pijace napravljen je da bude kolski i praktičan, sad već postoje ideje da to bude malo ozbiljnija pešačka i biciklistička staza. Morali bi mostovi i tu neku notu da dobiju. Sve je stvar vremena u kome živimo i stvaramo. Odraz su vremena – priča Keković.

Mostovi preko Nišave na potezu od Kamenog, koji spaja Ulicu Knjeginje Ljubice i Bulevar 12. februar, pa do mosta kod DIS-a, liče jedni na druge, tako da ih čak i starije Nišlije neretko pomešaju kada vide njihove fotografije.

Mostovi poput Kamenog, Mosta mladosti, onog kod Rode i kod DIS-a, klasični su nosači, nema tu neke arhitekture. Možda je to zato što je Nišava relativno mala reka i onda nema nekog velikog napona, ali mislim da bi moglo bolje i da još mostova u Nišu treba napraviti – navodi arhitekta.

Kao drugačiji od ostalih izdvaja viseći pešački most, koji spaja ulice Blagoja Parovića i Ilije Birčanina, čiju konstrukciju opisuje kao dominantnu i kao nešto što naglašava značaj mosta.

Jedan od najstarijih mostova u Nišu je Železnički most. Keković navodi da je on jako interesantan, čak i za snimanje filmova. Zalaže se, kako kaže, da se pruga izmesti iz grada i da se taj most obnovi i bude pešački ili da tom trasom ponovo prolaze tramvaji.

Smatra da je rekonstrukcija mosta kod Tvrđave relativno dobro urađena i da je on dobio prozračnost, a da je sa čeličnom konstrukcijom više ličio na železničke mostove.

Kada je reč o novom drvenom mostu u Tvrđavi, Keković ima zamerku na račun rampi, za koje kaže da su jako strme.

Ne izgleda loše, mislim da ga treba tek dovršiti. One rampe su jako strme, ako gurate kolica sa detetom, tu ne možete proći, ali dobio sam informacije da su takvi bili uslovi i okolnosti i da bi trebalo da most bude duži 26 metara da bi se napravio drugačiji nagib. Trebalo je da on bude produžen ka fakultetima, ali nije se to moglo uraditi, pa je napravljen neki kompromis. Urbanistički uslovi, koliko znam, nisu dozvoljavali drugačiji pristup – objašnjava arhitekta.

Za manje drvene pešačke mostove, poput onih u Niškoj Banji i kod Ćele-kule, kaže da su improvizacija, ali da je most kod Ćele-kule, koji se nalazi preko Gabrovačke reke, pristojan i u duhu vremena kada je rađen.

Meni smeta sam prilaz tom kompleksu, smatram da bi kod one autobuske okretnice trebalo napraviti neki plato, amfiteatar, suvenirnice… Možda bi i taj most mogao na drugi način da se sagleda – navodi Keković.

Zbog najava da će Vrežinski most biti srušen, tamo je bilo i protesta građana, a Keković ističe da bi on trebalo da ostane tu, novi ili stari, jer su ljudi na njega navikli i jer im je potreban.

Kaže i da u Nišu treba graditi još mostova, ali da bi oni morali da prolaze arhitektonske konkurse i da budu vizuelno kvalitetniji.