Niški lekari – nismo revolucionari i ne kritikujemo vlast, samo smo mislili na pacijente, a državu molimo za pomoć

Organizacija zdravstvenog sistema u Nišu je loša, smatraju lekari niške Klinike za kardiohirurgiju, koji napominju da su dobili najveću nagradu kada su eliminisali liste čekanja, a nadaju se da su time bar malo vratili poverenje građana u zdravstvo. Priznanje koje traže je da od države konačno dobiju opremu za rad, pre svega EKK mašinu, jer rade sa jednom koju su dobili kao donaciju. Institut koji takođe smatraju da treba jugu Srbije omogućio bi pacijentima da za jedan dan i na jednom mestu dobiju dijagnozu, ali profesor Dragan Milić ističe da bi to razorilo privatno zdravstvo, koje živi upravo zahvaljujući listama čekanja za koje pacijenti nekad nemaju vremena.

I Ministarstvo zdravlja i Uprava UKC Niš nemi su na podvig niških lekara Klinike za kardiohirurgiju, koji više nemaju liste čekanja. Oni su u debati Južnih vesti istakli da nisu revolucionari, niti heroji, već da su samo radili svoj posao i mislili na pacijente, koji čekajući svoj red za operaciju, umiru.

Da bi i ubuduće mogli da spašavaju živote pacijenata ili im ga olakšaju, potrebna im je oprema za rad, koju od nadležnih traže već 5 godina, a asistent dr Aleksandar Kamenov kardiohirurg pojašnjava šta im je trenutno najneophodnije.

Ima tu mnogo stvari. Mašina za vantelesnu cirkulaciju je jedna osnovna stvar u kardiohirurgiji, bez koje maltene da moderne kardiohirurgije nema. Bilo bi divno kada bi dobili digitalnu angiosalu, bilo bi divno kada bi dobili video-stub, kako bismo mogli da radimo operacije koje su minimalno invazivne, nakon kojih se pacijenti mnogo brže oporavljaju i prosto da podignemo naš nivo rada na nivo rada svetskih klinika – pojašnjava Kamenov.

Docent dr Mlađan Golubović anesteziolog ističe da za obim posla koji trenutno obavljaju ima dovoljno medicinskog osoblja, ali da bi za više usluga i zahvata, koje žele da pruže svojim pacijentima, trebalo još dva anesteziologa.

Ono što bi nam takođe značilo je zanavljanje opreme što se tiče monitora i respiratora. Oprema koja je sa otvaranja Klinike, mi jesmo najmlađa klinika, stara nekih 14 godina, tad je kupljena najsavremenija oprema, koja i dan danas zadovoljava određene kriterijume, praćenje vitalnih parametara kod najsofisticiranijih operacija. Međutim, kao i u svemu, svake godine izlaze novi mobilni telefoni, tako izlaze i novi medicinski uređaji, koji olakšavaju i poboljšavaju praćenje pacijenata koji se nalaze u tim teškim operacijama. Ono što bi nam značilo bilo bi nabavka novih monitora i respiratora novih generacija – istakao je Golubović.

Problem na koji je ukazao je nerešen status njegovog kolege Branislava Jovanovića, za koga kaže da je jedini oformljen kardio-anesteziolog, ali još nije zaposlen za stalno.

I profesor dr Dragan Milić je kao direktor istakao ovaj problem, jer napominje da je reč o specijalisti za kojim ceo svet plače, a kome produžavaju ugovor na tri meseca, pa se pita koliko će on to dugo da trpi, jer već sutra može da ode i zaposli se na bilo kojoj evropskoj i svetskoj klinici.

---

EKK mašina neophodna, ali i više kreveta

Problem na koji su lekari ukazali je i manjak kreveta u Intenzivnoj nezi i procenjuju da bi im umesto 10 trebalo nekih 15 kreveta, kako bi svi pacijenti imali jednake šanse da prežive.

Ali ono za šta mole državu je EKK mašina koja košta oko 250.000 evra, a koja im je neophodna jer sada rade sa jednom, nemaju rezervu, a neke procedure ne mogu ni da rade i zato pacijente šalju za Beograd. Takvu mašinu nikada nisu dobili od države, iako je traže već godinama.

Ono što je nedopustivo je da naša klinika ima jednu jedinu EKK mašinu bez koje kardiohirurgija ne postoji i da je ta jedna jedina EKK mašina u stvari donacija Američke ambasade. To je po meni nešto što je nedopustivo, jer mi nemamo bekap, nemamo drugu EKK mašinu i to je nešto što je moralo hitno da se reši. Mi to tražimo 5 godina unazad i kao da nas niko ne čuje. Samo ćutanje. Ali mi nećemo da stanemo i narednih 5 ćemo ako treba svaki dan da molimo za to, dok je ne dobijemo ili dok nam neko ne objasni stručno zašto smatra da nama to ne treba – napominje Milić.

Da država mora da ima para za takvu opremu svedoči primer izgradnje nacionalnog stadiona u koji se ulaže više od 300 miliona evra, a za taj novac bi moglo da se kupi čak 1.000 EKK mašina, ali lekari napominju da im je dovoljna još samo jedna.

Njihov utisak je da se u Niš ne ulaže ni približno koliko u Novi Sad i Beograd, te napominju da oni nisu revolucionari niti je njihov čin pokušaj kritike vlasti, već zdravstvenog sistema za koji smatraju da je loše organizovan, a da zbog toga trpe pacijenti.

Zato moramo da pričamo o problemima u pokušaju da nas nadležni čuju, jer pacijenti nemaju vremena da čekaju, jer čekajući intervencije ili im je sve lošiji kvalitet života ili umiru – napominje Milić.

Lekari su apelovali više puta da Niš konačno, posle 50 godina, dobije Institut za kardiovaskularne bolesti, a zvaničan dopis poslali su i nadležnima, ali je i to ostalo bez odgovora.

Kardiohirug Kamenov objašnjava šta bi to značilo pacijentima.

Meni se posao ne bi promenio, ali je kao jedna organizaociona struktura Institut prosto najviši mogući stepen zdravstvene organizacije koji postoji kod nas i u svetu. Ono što Instituti omogućavaju je više različitih specijalnosti pod jednim krovom. Ukoliko bi građani Niša imali na raspolaganju jednu takvu ustanovu to bi značilo da u toj ustanovi imaju i kardiologa i kardiohirurga i vaskularnog hirurga i sve ono što se bude pokazalo kao neophodno i kao potrebno da bi se pacijent što bolje sagledao, to je ono što je na kraju dana i najbitnije. Isto to važi i za onkološke i za pedijatrijske pacijente, jer to je populacija koja je najosetljivija – ističe Kamenov.

Anesteziolog Golubović je dodao da je bilo pitanja da li to znači da će neka klinika time izaći iz Kliničkog centra i više neće postojati, pa objašnjava da to nije tako, već da bi samo deo lekara radio na Institutu, a pacijenti bi pod jednim krovom i za nekoliko sati, umesto par meseci, završili sve dijagnostičke procedure.

Sada pacijent koji ima neku na primer kardiovaskularnu bolest odlazi prvo kod lekara opšte prakse po uput, pa u specijalističku ambulantu kod nas, odatle ga mi šaljemo, jer tražimo kolordopler, opet kod lekara opšte prakse, on ga šalje u novi Klinički centar na radiologiju, odatle pacijent opet dolazi kod nas na kliniku da bi naš vaskularni hirurg interpretirao te rezultate i postavio terapiju. Odatle on opet ide kod lekara opšte prakse da dobije uput za anesteziologa, zeleni uput za hirurško lečenje. Mene je umorilo što sam ovo ispričalo, zamislite kako je našim pacijentima – ističe Golubović.

Podseća da statistički gledano Srbi najviše umiru upravo od kardiovaskularnih bolesti, te da bi Institut koji traže omogućio da pacijenti brže i lakše dobiju terapiju ili operaciju.

Takođe napominje da bi Opšta bolnica, koju Niš takođe i dalje nema, omogućila njemu i njegovim kolegama iz Kliničkog centra da se posvete samo najsofisticiranijim operacijama, a da drugi lekari rade posao koji sada oni moraju, te da bi time bile ukinute i liste čekanja.

Milić smatra da bi Institut mogao da se napravi za 6 meseci do godinu dana, ukoliko ima dobre volje nadležnih, koju trenutno ne vidimo.

---

Privatno zdravstvo koči zdravstveni sistem

Da su zbog nepostojanja Instituta pokušali da reše problem na svojoj Klinici, istakao je direktor Milić, jer su tražii da jedan radiolog, koji to želi, pređe u njihovu kliniku, a objašnjava zašto je to važno, ali i zašto su za to odbijeni.

Naša ideja je bila da taj radiolog, kada neko dođe kod nas u ambulantu, pacijent bude pregledan tu, radiolog pogleda, mi damo terapiju. Naša računica je bila da će taj radiolog uštedeti pacijentima između 200 i 250.000 evra godišnje, time što će raditi između 20 i 30 pregleda dnevno. Rečeno nam je da ne može jer na taj način rušimo radiologiju, protivzakonito je i slično. Jedino što tu rušimo je privatnu praksu. Jer ako je to protivzakonito, kako onda radiolozi rade na Klinici za vaskularnu hirurgiju u Beogradu? Da li je zdravstveni sistem isti u Nišu i Beogradu? Dajte pilot projekat na 6 meseci, ali sistem je rigidan i ako on dođe onda masa pacijenata neće ići privatno – pojašnjava Milić.

Da li je problem upravo u privatnom zdravstvu i da li bi Instituti zapravo njega srušili, Milić zaključuje da bi privatno zdravstvo time zapravo bilo razoreno.

Kreirao se jedan sistem koji se ušuškao, koji je našao način da živi i preživi i koji se sada hrani sam sa sobom. Jer vi više pacijenta ne gledate kao pacijenta, već kao robu. Kada neko uđe vi gledate koliko novca možete da izvučete. Možda grubo zvuči i nije to pravilo kod svih, ali dovoljna je jedna kvarna jabuka da pokvari celo bure – napominje Milić.

Upitan da li bi najjednostavnije rešenje države bilo zabrana rada i privatno i državno i da li bi to omogućilo i pacijentima da biraju kod koga će ići na pregled, Milić kaže da je upravo to njegovo mišljenje.

Moje lično mišljenje je upravo to, treba razdvojiti apsolutno bez ikakve dileme. Kada neko hoće da radi privatno srećan put. Imate brojne naše kolege koje su dale otkaz u UKC i sada rade privatno. Bravo, to su pošteni ljudi. S druge strane raditi na 5 mesta u isto vreme mislim da je neprimereno. Ja ne bih imao ništa protiv da oni koji rade državno rade i privatno, ali znate kada – onog trenutka kada nema liste čekanja u državnom, kada pacijent može svojom voljom da ide državno ili privatno i bude pogledan istog dana. A ne ja državno ne mogu, moram da čekam dva meseca, ali privatno mogu popodne, jer onda pacijenti neće biti ucenjeni, nego imaju izbor, u ovom trenutku oni izbor nemaju – zaključuje.

Milić zaključuje da svi problemi polaze od toga što lekari više ne stavljaju pacijenta i njegove potrebe u centar pažnje, a tek kada se to desi vratiće se i poverenje u zdravstveni sistem, ljudima će biti mnogo lakše i bolje, ali i medicinskim radnicima kojima će se vratiti dostojanstvo.

Kamenov smatra da poverenje građana u zdravstvo može da se vrati tako što će lekari raditi svoj posao, a Golubović da su operacijama vikendom pokazali ljudsko ponašanje i svojim pacijentima dokazali da jesu tu za njih.

Lekari zaključuju da se nisu umorili radom vikendima i da će ovakvu akciju ponoviti ako bude bilo potrebno, ali da im je u tome potrebna i pomoć države koju traže.

Novinari Južnih vesti su poslali pitanja nadležnima koja su lekari postavili u debati i odgovore očekujemo.

Celu debatu u kojoj su gostovali niški lekari Klinike za kardiohirurgiju možete videti na vrhu teksta.