Izložba u pirotskoj Galeriji povodom 100 godina od rođenja umetnika po kome ta ustanova nosi ime

Šezdesetak slika, uglavnom pejzaža, mrtvih priroda i enterijera, samo deo opusa pirotskog umetnika Čedomira Krstića biće predstavljeni na retrospektivnoj izložbi u pirotskoj Galeriji koja svoj naziv upravo nosi po tom umetniku. Otvaranje izložbe „Poslednji srpski intimista“ je u ponedeljak, 24. aprila od 19 sati.

Izložbom će se obeležiti 100 godina od rođenja tog umetnika pa će pirotska publika imati pred sobom pravi likovni doživljaj.

Čedomir Krstić rođen je u Pirotu 1923. godine, a Akademiju likovnih umetnosti završio je u Beogradu 1952. godine, u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića. Godinu dana je radio u atelju Đorđa Andrejevića Kuna. Bio je profesor Umetničke škole u Nišu, a do smrti je radio kao profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu – deo je njegove biografije.

Samostalno je izlagao od 1953. godine u Nišu, Pirotu, Beogradu, Novom Sadu i Leskovcu, a kolektivno na Oktobarskim salonima, ULUS-ovim izložbama, u okviru slikarskih kolonija.

Umro je u Beogradu 1988. godine, a posthumno je Galerija RTS-a organizovala njegovu retrospektivnu izložbu 2009. godine.

Opredelio za intimizam, odnosno poetski realizam, mimo šema Pariske škole i takvom opredeljenju ostao dosledan do kraja. Sklad boja i motiva deo su jednog specifičnog mira i spokojstva koji nam slikar donosi. Opedelio se za mirnu atmosferu svog sveta. Ona struji kroz svaku sliku, kroz njihovu strukturu, može se reći kroz Krstićevo slikarstvo. Tim svojim htenjem on se izdigao kao majstor beogradske škole – najavljuju izložbu iz Galerije.

Skupštinskom odlukom od februara 1999. godine, Galerija u Pirotu dobila je ime po tom slikaru, gde se čuva njegov Legat sa zbirkom od 10 slika u ulju.

Kažu da je neizbrisiv trag na njegovo stvaralaštvo ostavilo detinjstvo u pirotskoj građanskoj porodici kao i šare na pirotskom ćilimu. Govorio je da je Pirot bio provincijski grad sa mnogo nedostataka, ali je pričao da je imao sve što mu je trebalo – Gimnaziju, Učiteljsku školu, Bioskop i Kej pored Nišave sa drvoredima lipa.