“Batut” savetuje kako primetiti i pomoći osobama koje prolaze kroz traumu

Ukoliko primetite da se osoba povlači u sebe, ne interesuje se za uobičajene aktivnosti, ima promene u apetitu ili poteškoće sa spavavanjem, pokrenite razgovor sa tom osobom, pitajte je kako se oseća, recite joj da je u vas sigurna i ne pokazujte nervozu, neki su od saveta za postupanje i reagovanje na traumatične događaje koje je dao Institut za javno zdravlje Srbije.

Zbog tragedija koje su se dogodile u Beogradu i Mladenovcu, pored zbrinjavanja povređenih neophodno je i pružanje psihološke pomoći, navode iz Instituta za javno zdravlje Srbije “Doktor Milan Jovanović Batut”.

Traumatični događaji donose sa sobom izazove koji su stresogeni, izazivaju jake emocije i izmene u ponašanju kako dece, tako i odraslih. Reakcije mogu da budu dugotrajne i nekontrolisane. Dobijanje adekvatne zaštite i podrške može pomoći u smanjenju neprijatnih osećanja i simptoma, bržem upostavljanju kontrole nad ponašanjem i vraćanje uobičajenim, svakodnevnim aktivnostima i obavezama – kažu iz “Batuta”.

Traumatični događaji izazivaju i fizičke i emocionalne reakcije osobe, od kojih su, kako navode, najčešći nervoza, osećaj straha, šoka, besa, tuge, brige, ukočenosti, bespomoćnosti i frustracije ili pojava paničnih napada – ako se ne uspostavlja socijalna interakcija ili se osoba povlači u sebe. Mogu izazvati i smanjeno interesovanje za uobičajene aktivnosti ili ponovno proživljavanje traumatičnog događaja kroz prisećanje.

Izbegavanje nepoželjnih misli i osećanja, promene u apetitu, bilo da je pojačan ili oslabljen, poteškoće sa spavanjem, noćno buđenje i košmari, koncentracijom i donošenjem odluka. Tu su i fizičke reakcije, kao što su glavobolja, bolovi u telu, stomačni problemi i osip na koži, pogoršanje hroničnih zdravstvenih problema, povećana upotreba duvana, alkohola i drugih supstanci – još su neke od reakcija.

“Batut” je preporučio i na koji način se treba suočiti sa traumatičnim događajem i kako pomoći osobi koja kroz to prolazi.

Pokrenite razgovor sa osobom, ukoliko nije spremna ne insistirati, već pokazati zainteresovanost za razgovor kada osoba za to bude spremna. Pitati osobu kako se oseća povodom traumatičnog događaja, dopustiti osobi da izrazi svoja osećanja i postavlja pitanja. Ne minimizirajte problem kao da se ništa nije dogodilo. Recite da se svi ljudi uplaše kada se nađu u nekoj opasnoj situaciji i da su osećanja kao što su ljutnja, bes, bespomoćnost, tuga, strah, zabrinutost prirodni. Recite osobi da je uz vas sigurna – savetuju.

Osobu koja je doživela traumatično iskustvo ne treba izlagati medijskom sadržaju o toj temi i ne treba očekivati da će se osoba koja je doživela traumatično iskustvo brzo prilagoditi novonastaloj situaciji, već pokazati strpljenje, ističu iz „Batuta“ i dodaju da se treba potruditi da se ne pokažu nesigurnost i nervoza.

---

Kako pomoći deci?

Iz “Batuta” kažu da bez obzira na uzrast, dete može da se oseća uznemireno ne samo zbog događaja kome je prisustvovalo, već i ako je samo nešto saznalo o njemu. Neka deca odmah reaguju, dok druga to pokazuju mnogo kasnije, a način na koji će reagovati zavisi od uzrasta, prethodnog iskustva i načina na koji se dete nosi sa stresom.

Deca reaguju na ponašanje odraslih u svom okruženju. Kada se roditelji i staratelji mirno i samouvereno suočavaju sa traumatičnim događajem, mogu deci pružiti najbolju podršku. Potrebno je da roditelji razgovaraju sa decom o tome šta se dešava i ohrabre ih da pričaju o svojim strahovima i postavljaju pitanja. Posle traumatičnog događaja, važno je da deca osete da mogu da podele svoja osećanja i da roditelji razumeju njihove strahove i brige. Svaka promena u ponašanju može biti znak da dete ima problem i da mu je potrebna podrška – kažu iz “Batuta”.

Dodaju da je teško predvideti kako će deca reagovati i da je zato potrebno da roditelji, nastavnici i ostale odrasle osobe iz njihovog okruženja razgovaraju, razmenjuju informacije i zajedno pomažu deci.