Dan zdravih gradova obeležava se i u Nišu, posvećen muzici i folkloru

Značaj muzike, plesa i folklora za očuvanje i unapređenje mentalnog i fizičkog zdravlja, prepoznati kao važni za ljude koji žive u gradovima, pa će zato Dan zdravih gradova, koji se obeležava 20. maja imati slogan “Muzika i ples – čuvari zdravlja i iscelitelji”.

Podstakuti višegodišnjom partnerskom saradnjom, Dan zdravih gradova obeležavaju zajedniči Institut za javno zdravlje Niš, Institut za javno zdravlje Vojvodine i Gradski zavod za javno zdravlje Beograda iz tri grada sa najvećim brojem stanovnika, kao podsticajnih mesta za čuvanje i unapređenje zdravlja stanovnika.

Povod za ovogodišnju temu Dana zdravih gradova pronašli smo u naučim i stručnim potvrdama za benefite koje na sve aspekte ljudskog zdravlja imaju muzika, ples i folklor, kako u domenu preventivnog delovanja tako i u domenu podrške, lečenja i smanjenja šteta. Muzika i ples su najstariji kreativni izrazi koji su nastajali angažovanjem najfinijih stvaralačkih kapaciteta ljudi – kažu iz niškog Instituta.

Razne kulture koriste muziku, pokret i ples kao predloške uspostavljanja sklada između fizičkog, mentalnog, emotivnog zdravlja i socijalnog zdravlja, navode iz Instituta za javno zdravlje Niša i dodaju da su i naučno potvrđeni pozitivni efekti plesa na smanjenje rizika obolevanja od kardiovaskularnih bolesti, povećenje kapaciteta pluća, prevencije osteoporoze i artritisa, regulaciju masti u organizmu, smanjenje holestelora

Istovremeno bavljenje muzikom, plesom i folklorom utiče na bolje raspoloženje, pomaže u kontroli stresa, preventivno deluje na razvoj depresije i istovremeno pomaže u terapijskom tretmanu depresije i anksioznosti.Deluju na kogniciju i prevenciju demencije i stimuliše ispoljavanje kreativnosti čime podiže nivo samopouzdanja svakog pojedinca. Muzika i ples nas uče dobroj komunikaciji, zajedništvu i brige za druge – kažu iz Instituta.

Po dostupnim podacima Svetske zdravstvene organizacije, preko 55% stanovnika na planeti živi u gradovima a procene pokazuju da će 2050. godine više od 2/3 svetskog stanovništva živeti u urabanim sredinama. Iz Instituta za javno zdravlje Niš kažu da ovakav tempo brzog i i teško kontrolisanog rasta istovremeno predstavlja pogodno tle za nastanak velikih zdravstvenih rizika, kao i to da se gradovi danas često susreću sa izazovima patološkog socijalnog ponašanja poput kriminala, terorizma i autodestruktivnosti.

Takođe su rekli da će preko svojih kanala komunikacije biti vidljivi u domovima zdravlja, školama i ostalim institucijama, kako bi informisali ljude o preporukama koje bi trebalo primenjivati u svakodnevnom životu.