Duel Sotirovski – Banđur u niškoj Skupštini: Ko je “navodno” diplomirao, a ko ušao u SNS da napravi ime

O tome ko je u SNS ušao sa imenom, a ko da bi napravio ime – raspravljali su gradonačelnica Dragana Sotirovski i odbornik Miloš Banđur, akteri novog sukoba niških naprednjaka u gradskoj Skupštini. Banđur je pitao Sotirovski zašto je master studije “navodno završila” tek kao načelnica okruga, a ona poručila da će kada ode sa funkcije možda opet biti novinarka, ali i da je kao novinarka već uradila više za grad nego neki političari koji su se „krili iza pojedinih stranaka“.

Sotirovski je za skupštinskom govornicom napravila osvrt na svoju biografiju, od dolaska u Niš, kako kaže, 1996. godine, do toga kako je postala članica Predsedništva SNS-a.

Sednicu na kojoj se raspravljalo o budžetu i kadrovskim izmenama, a koju ovog puta prenosi Belle Amie umesto Niške televizije, gradonačelnica je iskoristila kao priliku da istakne da je u SNS ušla na Sretenje 2018, ali i da podseti da je funkciju načelnice Nišavskog okruga preuzela kao nestranačka ličnost.

Za ovaj grad sam kroz prethodni posao, kao novinar, uradila mnogo više nego što su neki političari, krijući se iza pojedinih stranaka, uradili za ovaj grad, a bili su na vlasti i na funkciji. Kao načelnik okruga sam takođe dosta uradila na podizanju ugleda okruga. Nikada do ulaska u SNS nisam bila član nijedne partije, ne zato što nisam htela, već zato što nisam smela kao novinar državne televizije – navela je ona.

Iskoristila je priliku i da kritikuje prethodnog gradonačelnika, stranačkog kolegu, Darka Bulatovića. Kaže da su njegovi saradnici ustajali u 16 sati, a na posao pokušavali da odu u 20 sati, kada je već kraj radnog vremena, dok njeni, kako navodi, na posao dolaze u 7:15.

U duel sa odbornikom Banđurom, zamenikom gradonačelnika u vreme Bulatovićevog mandata, ušla je nakon što je istakla da je “ne raduje naknadna pamet pojedinaca koji su već bili na funkcijama” i da je u SNS ušla sa imenom i prezimenom za razliku od nekih koji su ušli u partiju da bi stvorili sebi ime.

Perišić je ušao u SNS kao čuveni kardiolog, Zvezdan kao vlasnik velike kompanije, Džunić kao poznati advokat, ja kao docent koji je završio u Beogradu postdiplomske studije na ETF-u. Ne razumem kako smo svi mi ušli bez imena da ga napravimo, a jedino Vi ste ušli sa imenom – rekao je Banđur.

U tom kontekstu, osvrnuo se i na obrazovanje gradonačelnice Niša, odnosno na njene studije.

Ako profesori nisu ime, što ste kao načelnik okruga upisali master studije na PMF-u i navodno studirali i završili ga dok ste bili na toj funkciji? Što niste ostali diplomirani geograf sa PMF-a u Beogradu, to je vredna i časna diploma, koju poštujem? Znači, postoji glad za znajem i akademskim titulama – ističe Banđur.

Sotirovski mu je odgovorila da je nauka njena velika ljubav i da jeste završila master na smeru turizmologije u Nišu, kao i da pisanjem naučnih radova odmara od posla.

Tim pre što turizam volim, rođena sam u turističkom mestu i sigurno neću biti univerzitetski profesor, niti mi je želja da budem doktor nauka. To mi ne znači. Stvorila sam ja svoje ime i prezime davno i ne treba da imam “dr” ili “prof. dr” da bih bila poznata – odgovorila je ona.

Banđur kaže da stanje grada ne može da bude dobro kada se vlast ponaša bahato, pod parolom: „More mi smo vlast šta ima da gi pitamo“, a da se zna ko se u Nišu tako ponaša.

Sotirovski i Banđur raspravljali su i o tome da li je Nišu potrebniji akva-park ili vrtići. On je bio za vrtiće, dok je ona poručila da se to ne može porediti. Odborniku Banđuru je rekla i da se nada da će, ako nekada bude gradonačelnik, za sobom ostaviti makar “kućicu za ptičice”. Banđur je ukazao i na nedostatak parking mesta, ali i na bahatost kontrolora u javnom prevozu.

---

Sotirovski: Bolja funkcija od televizije mi ne treba

Kada ode sa funkcije gradonačelnice, Sotirovski će se, kaže, baviti nekim drugim ili svojim prvobitnim poslom.

Verovatno ću više iskustva imati kao novinar da vas mnoge stvari drugačije pitam, jer vidim sada kako funkcionše, ne samo Uprava, već i kako se vodi jedan veliki grad – poručuje ona.

“Gledaćemo se tada preko ove skalamerije koja se zove kamera” – zaključuje i ističe da joj bolja funkcija od televizije ne treba.